Svakih 40 sekundi jedna osoba oduzme sebi život. Ovo predstavlja ozbiljan alarm za svakog od nas, jer to nije stvar pojedinca već celog društva. Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja gošće “Pravca” bile su doc. dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" i Slavica Ranisavljević iz Centra Srce.
Mentalne bolesti i smetnje tabu tema su u celom svetu, pa i u Srbiji, i Svetska zdravstvena organizacija i te kako je svesna ovog problema pa je ovu dekadu posvetila borbi protiv stigmatizacije psihijatrije, kaže Stašević Karličić.
Dodaje da stigmatizacija psihijatrije nije samo stigmatizacija ljudi sa mentalnim smetnjama, već i stigmatizacija psihijatrijskih ustanova i profesionalaca iz domena mentalnog zdravlja.
- U prethodnih par godina država ima svest o tome koliko je destigmatizacija važna, između ostalog i za prevenciju. Zdravstveni sistem sam ne može da postigne ovaj rezultat, ali ima podršku države – kaže Stašević Karličić. Ističe da se stanja u psihijatriji, uz današnju modernu farmakoterapiju i psihoterapiju, dosta dobro drže pod kontrolom i postoji mogućnost da se normalno živi.
Zdravstveno prosvećivanje je, ističe, neohodno i jako je važno znati da se ovakva vrsta problema može javiti bilo kome i da je sve češća. Dodaje da su problemi rešivi i da, kada se oni drže pod kontrolom, ljudi koji ih poseduju mogu mnogo dobrog da daju okolini i da funkcionišu bez smetnji.
- Postoji mnogo uspešnih, pametnih, bogatih ljudi koji se leče tako što drže bolest pod kontrolom. Imaju svog psihijatra, a to je izgleda čak postalo i jako moderno – kaže Stašević Karličić.
Ranisavljević, s druge strane i iz ugla onih koji se obraćaju njenoj organizaciji, kaže da ljudi imaju osećaj da se suočavaju sa stigmom i da zbog dijagnoze nikada neće moći da budu srećni, bez obzira na podršku okoline.
- To je takozvana auto-stigmatizacija na čijoj prevenciji takođe moramo da poradimo, o njoj moramo da razgovaramo i da pokazujemo ljudima da se može živeti sa izvesnim poremećajem u mentalnom svetu. Jasno je da prema ovome postoji veći otpor jer je reč o nečemu što se ne vidi i što velik broj ljudi nikada i ne oseti, pa se teže poveruje u postojanje, recimo, depresije. Ovo otežava lečenje – kaže Ranisavljevićeva.
Ističe da je barijera ljudima da se obrate lekaru strah od odbacivanja, osude ili od toga da će se njihov problem shvatiti kao slabost.
- Prvo se javlja unutrašnje odbacivanje, odnosno osećaj da nam se ne može pomoći, ali kada shvatimo da nam je pomoć potrebna, osetimo ko će nas saslušati, razumeti nas i želeti otvoreno da razgovara – kaže Ranisavljevićeva.
