Vest koja je juče ostavila Srbiju u neverici je da su sva sina brutalno ubili svoje majke, jedan maničnim šutiranjem, a drugi je majku iskasapio nožem.
Te vesti ostavile su u neverici celu zemlju, a ono što posebno šokira jeste brutalnost, kao i godine ubica. Reč je o mladim ljudima od kojih je jedan iskasapio nožem svoju majku, a drugi je šutirao do smrti. Ono što je u ovakvim slučajevima česta pozadina jeste bolest počinilaca zločina, ali i izmenjeno ponašanje koje se neko vreme ignoriše od strane porodice. Stručnjaci objašnjavaju dublje uzroke koji se kriju iza šokantnih slučajeva i okidače za tako monstruozne zločine.
U Kaluđerici je juče, kako se sumnja, Pavle Tomić (20) zaklao nožem majku Tatjanu, a kao razlog strašnog zločina navodno je naveo da je saznao da je ona bila u ljubavnoj vezi sa kumom. Nakon tragedije, on je, kako se sumnja, pobegao sa mesta zločina. Ubrzo je uhvaćen potpuno pogubljen i samo u donjem vešu, ali je bio svestan šta je učinio.
Pre toga, istog dana, u Bogatiću, Marko P. (27) je navodno tukao majku Desanku do smrti. On je prvo, kako se sumnja, udarao nesrećnu ženu, pa je zatim udavio. Tom prilikom je pretukao i babu, ali ona je preživela. Uzrok ubistva u ovom slučaju još nije poznat.
Izmenjeno ponašanje, prihički problemi i upotreba narkotika često se kriju iza šokantnih priča o ubistvu roditelja, a u ova dva slučaja još nije istražena pozadina. Ipak, postoje dublji razlozi zašto je sve više nasilja koje deca demonstriraju nad roditeljima, čije su posledice i ovako brutalni zločini.
Kriminolozi smatraju da je naše društvo veoma pogrešilo kada je preuzelo švedski model prava deteta, i tvrde da je naše društvo naopako shvatilo prava deteta i sistem vrednost u kome je deci sve dozvoljeno.
Većina psiholoških istraživanja pokazala je da su bez kazni i nagrada nema empatije, odnosno saosećanja sa drugima, pa i sa roditeljima. Upravo iz tog razloga, neka deca nasrću na roditelje. Na ovakvo ponašanje može d autiče i socijalno-ekonomska neizvesnost.
Kroz sudski postupak često se ispostavi da neki od počinilaca ovih teških porodičnih zločina, ne mogu da budu krivično odgovorni, jer nisu bili uračunljivi.
Neuračunljivost okrivljenog tokom sudskog postupka utvrđuje se veštačenjem:
Ukoliko komisija veštaka ustanovi da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio neuračunljiv, on ne može da bude proglašen krivim. Njemu se izriče u tom slučaju mera bezbednosti, odnosno obaveznog psihijatrijskog lečenja, uglavnom u ustanovi zatvorenog tipa.
Advokati smatraju da bi, pored lekarske brige, psihičkim bolesnicima trebalo pružiti i neki drugi vid pomoći.
Ta pomoć bila vi realizovana u centrima za socijalni rad ili drugim relevantnim institucijama u kojima bi se formirala služba koja će se baviti organizacijom različitih aktivnosti za ovu vrstu bolesnika. Na ovaj način njihovo ponašanje bilo bi neprimetno praćeno od stručnih osoba. Činjenica je, na žalost, da je status psihičkih bolesnika težak i društveno stigmatizovan. Neki zato čak i izbegavaju da se jave lekaru ili potraže stručnu pomoć iz straha da neće moći da nađu posao ili se na drugi način uključe u svakodnevni društveni život.