Iz Narodne banke Srbije kažu da je reč o kreditima koji su uglavnom korišćeni za infrastrukturne projekte, kao i za potrebe privrede - izgradnju industrijskih kapaciteta, poljoprivredu, elektroprivredu, vodoprivredu, šumarstvo, saobraćaj...

Srbija je dužna Pariskom klubu poverilaca, a obaveze prema njima dospevaće do 2041, Svetskoj banci do 2031, Kuvajtu do 2034. godine, a postoji i dug prema Libiji.

Tokom ove godine, Srbija je ukupno otplatila oko 202 miliona evra, i to Pariskom klubu poverilaca nešto više od 136 miliona evra, Svetskoj banci 44,4 miliona evra i Kuvajtu 21,1 milona evra, dok će u decembru na naplatu doći još oko 23 miliona evra prema Svetskoj banci.

Naša zemlja je u potpunosti otplatila reprogramirani dug prema Londonskom klubu poverilaca u iznosu od 976 miliona evra, kao i prema Evropskoj uniji u iznosu od 224 miliona evra.

Najveći dug Srbija ima prema članicama Pariskog kluba poverilaca koji iznosi nešto više od milijardu evra, zatim Svetskoj banci 670,6 milona evra, Kuvajtu 255,3 milona evra i Libiji 40,5 miliona evra.

U periodu od 2020. do 2024. godine, godišnje će Srbija otplaćivati oko 230 miliona evra, dok će od 2025. godine godišnje otplaćivati oko 80 miliona evra.