U jedinom dokumentu koji je sačuvan, protokol o intervenciji, stajalo je da je imala abortus, međutim, gotovo tri decenije kasnije policija je došla do svedoka koji su videli da su Eminine bebe iznete žive iz sobe u kojoj se porađala.

Emina je 1991. godine bila trudna, kako kaže, ponašala se kao i svaka trudnica, išla na preglede, a onda je došla na poslednju, redovnu kontrolu u dispanzer za trudnice, krajem šestog meseca trudnoće, gde joj je obavljen detaljan pregled i sve što je bilo potrebno.

- Analize, krvi, ultrazvuk i tako. Sve je bilo u redu. Tom prilikom me je posavetovala moja doktorka, moj ginekolog, da dođe, za mesec dana na još jednu vanrednu kontrolu, koja nije neophodna, ali pošto sam ja mlada i nosim blizance, to bi bilo dobro – ispričala je Emina u Novom jutru TV Pink.

Kaže da je poslušala svog doktora ginekolog Šanu Stević koja joj je rekla da zbog gužvi ne ostavlja knjižicu na šalteru, već da dođe tačno u 12 sati i pokuca na njena vrata.

Emina kaže da je došla u ordinaciju u dogovoreno vreme, da ju je doktorka srdačno dočekala, izljubila, a da joj tada nije uradila nijednu vrstu pregleda, kao i da su u ordinaciji bile još dve žene u belim mantilima.

- Doktorka mi tom prilikom nije uradila nijednu vrstu pregledala, nije mi ni pritisak izmerila, stavila me je da sednem na krevet pored dve mlade žene u belim mantilima, za koje sam ja verovala da su njene koleginice, iako ih do tada nisam videla, a ni od tada ih nisam videla. Po mojoj proceni one su bile starije od mene 10 do 15 godina. One su već sedele i krenule u razgovor sa mnom. Razgovor nije vodila doktorka Šana Stević, razgovor je vodila jedna od tih žena, druga se povremeno uključivala. Pitale su me neobavezne stvari, prosto su radile moju anamnezu – kazala je Emina.

Kako kaže, mislila je da je sve to u interesu njene dece, zbog čega je i odgovarala na pitanja.

- Ja sam imala beskrajno povrenje u doktorku Šanu Stević. Šta god da mi je tada rekla ja bih je poslušala. Pregleda nije bilo. Dobila sam savet da bi trebalo da odem u bolnicu na održavanje trudnoće nekoliko dana. Prihvatila sam, otišla sam u bolnicu. Stigla sam oko dva sata, pacijenata u ambulanti više nije bilo. Javila sam se lekaru, koji me je poslao na odeljenje - priča Emina.

Stigla je na odeljenje liftom, gde ju je ispred samih vrata čekala medicinska sestra sa bocom infuzije i koja joj je rekla da ide sa njom da joj odmah uključi infuziju.

- Ja sam je pitala šta će to meni i rekla da mi nije ništa. Ja sam došla na održavanje trudnoće, ja sam potpuno zdrava, nemama potrebe za time, možda ste pogrešili. Ona je rekla da nije pogrešila, da joj je doktor javio telefonom i da valjda doktor zna da li treba da joj se uključi infuzija ili ne – prisetila se Emina.

Kako dodaje, smestila ju je sestra u četvorokrevetnu sobu odmah pored porodilišta u kojoj je bila jedna trudnica.

- Smestila me je, donela temperaturnu listu, upisala, uključila tu infuziju, sve je to bio u redu. I odmah nakon toga je tu trudnicu izvela napolje. U tom momentu nisam znala ni koje je značenje toga što su je izveli. To u stvari nije bila infuzija, ja sasdržinu te boce i dan danas ne mogu da tvrdim, ali mogu da pretpostavim da je to bila indukcija. Oni su meni to uključili tačno u dva sata. Ta boca koja je bila mala kao čaša tekla je do 12 noću. Toliko je Tekla, pa zamislite šta je je tu moglo da bude. Prolazili su minuti do sledeće kapi – rekla je Emina i dodala:

- Ne mogu tačno da tvrdim, ali popodne su krenuli užasno jaki bolovi. Prvo su bili retki preko leđa, pa sve jačeg intenziteta. Ja sam zvala pomoć, rekli su mi da nema dežurnog lekara jer je vikend, a bio je petak popodne. To isto nije moguće, da na odeljenju nema dežurnog lekada. Tačno u 3.39 rodio se prvi dečak koga sam ja videla u krevetu u bolničkoj sobi. Zdrav, živ, ja sam ga rodila u krevetu, videla da je muškog pola. Dete je tako jako zaplakalo da ga je čula sestra na drugom delu ginekologije. Ono što je iznenađujuće, sestra je došla odmah u sobu posle plača bebe sa spremnim makazama i čaršavima. Ona mu je u sobi ispred mene isekla pupčanik, zavila dete i odnela u porodilište. Dok se ona vratila rodila se druga beba. Ona nije odmah zaplakala. Čim se sestra vratila ponovila je isti postupak i sa drugom bebom, odnela je i nju - seća se Emina i dodaje da više nije znala za sebe i da nije videla pol druge bebe.

Kako dodaje, kada se sestra vratila rekla je da su dva živorođena dečaka stabilno, ali su u inkubatoru zbog težine - jedan je imao kilogram i 500 grama, a drugi 950 grama. Nju su prebacili u sobu za postoperacioni oporavak.

- Ja sam spavala do sutradan, kada su moj muž i roditelji došli u posetu. Ja sam do tada spavala, to je bilo negde oko dva sata. Čim su došli videli su da ja nemam stomaka, ja sam bila inače ogromna. Videli su da se nešto dogodilo. Svakoga koga su nešto pitali rekli su da nisu bili u smeni i da ne znaju – rekla je Emina.

Kako kaže, to je trajalo dugo, dok ih doktor Borović nije pozvao u sobu i rekao da su bebe preminule.

Emina nikada nije dobila umrlicu, niti je videla svoje sinove. Na jedinom papiru koji je imala pisalo je da se nije ni porodila, već da je abortirala.

Radiša Pavlović iz Vladine komisije za nestale bebe kaže da je Emina pokušala prvo sama da povede neku istragu koja je zataškana.

- Mučila se dok nismo zajedničkim snagama napravili prvi uvid u originalnu medicinsku dokumentaciju, gde smo ustanovili ono da je u pitanju spontani pobačaj, abrotus. To nije tačno. U toj požarevačkoj bolnici smo imali grdne probleme. Nema prijave o rođenju, ne postoji upis ni podatak da se Emina porodila – kazao je Pavlović i rekao da u Emininom slučaju postoji svedok i da se intenzivno traga.

Kako kaže, policiji se javilo više svedoka koji su videli da su bebe iznete žive.

Milanka Momčilović iz Udruženja za istinu i pravdu o bebama kaže da je od 2002. godine prijavljeno 1.478 slučajeva nestanka beba.

Ona se osvrnula na predlog osnivanja baze DNK profila roditelja potencijalno nestale dece i DNK profila potencijlano oduzetih rekavši da je to izglasano na komisiji.

- Biće tih besplatnih DNK analiza i baza gde će moći svoje DNK profile da ostavljaju ljudi koji traže svoju otetu decu, kao i deca koja sumnjaju da su oteta, ili su usvojena pa žele da otkriju svoje poreklo – rekla je Momčilović.