Da li će tada papirni recepti otići u istoriju ili će paralelno sa elektronskim opstati još neko vreme, Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje tek treba da se dogovore.

Prema onome što se za sada zna, elektronski recept imaće isti rok važenja kao sadašnji papirni, a to je za većinu lekova sedam dana, računajući i dan izdavanja. Izuzetak su jedino antibiotici, za koje recept važi tri dana, kao i lekovi sa D liste, koje pacijent može da podigne u roku od 30 dana.

Miroslav Pevac, zadužen za integraciju Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS), kaže da je od priprema za uvođenje elektronskog recepta ostalo još da se na IZIS-u pokrene aplikacija i da apoteke integrišu softver.

- Jedna od velikih prednosti elektronskog recepta biće ta što će se terapija za hronične bolesnike propisivati za šest meseci - objašnjava Pevac.

Recepti će automatski biti izdavani za šest meseci, a sukcesivno će pristizati na realizaciju za 30 dana. Pacijenti će, znači, po terapiju kod izabravnog lekara ići samo jednom u pola godine.

U Srbiji se godišnje izda 60 miliona recepata, pa je projekcija da će se samo na štampanju obrazaca za terapiju uštedeti dva miliona evra godišnje.

- Posle posete izabranom lekaru koji je sam, ili po preporuci specijaliste, propisao terapiju, pacijent će ići u bilo koju apoteku i zdravstvenom karticom podići lek - objašnjava Pevac.

Apotekar neće imati uvid u zdravstveni karton pacijenta, nego samo u recepte, realizovane i nerealizovane.

U mreži je oko 1.000 apoteka. One, kaže Pevac, imaju softver, samo treba da se integrišu, a sa elektronskim receptima radiće i privatne apoteke koje imaju ugovor sa RFZO.

- Mi sad pomoću informacionog sistema evidentiramo oko 13.000 recepata u ustanovama koje su povezane. To je oko pet odsto ukupnog broja propisanih recepata - kaže Pevac.

J. Stanković