Velika je razlika između osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja i već prvih dana mnogi se iznenade koliko sve drugačije funkcioniše. Tu se najbolje snalaze oni koji imaju dobre radne navike, ali i oni koji ih nemaju mogu sve dobro da savladaju uz napore.

- Na početku prvog časa svi profesori će novopridošlim đacima objasniti zahteve i kriterijume, ali i način ocenjivanja, na šta učenici posebno treba da obrate pažnju. Oni koji su vredno radili tokom osnovnog obrazovanja se brzo adaptiraju. Najveći problem imaju učenici koji su bez radnih navika, a kojima je osnovno obrazovanje dalo osećaj lagodnosti da se do dobrih ocena lako dolazi - objašnjava Rade Zejak, direktor Šeste beogradske gimnazije.Kako on kaže, srednjoškolci se već u prvim danima sapletu. Navodi da je inicijalno znanje i dobro predznanje neophodno, ali i ako se to ne poseduje, budući srednjoškolci mogu da se oslone na upornost, trud i rad.

Opšte je poznato da matematika izaziva najviše strepnji kao i prirodne nauke generalno, fizika i hemija. Ima i onih koji u srednjim stručnim školama ne očekuju ove predmete, pa im kasnije upravo ti zadaju najviše muke, kao što je slučaj u Medicinskoj školi.

- Profesori u medicinskim školama za svoje predmete iz oblasti prirodnih nauka imaju visoke kriterijume i traže znanje kao da su u Gimnaziji i tu se deca najviše iznenade. Na primer, fizioterapeuti imaju fiziku sve četiri godine i taj predmet im ubedljivo najviše muke zadaje - uočava Nada Trifković, direktorka Medicinske škole u Beogradu.

Kako ona kaže, iznenađuje je što su mnogi nespremni za stručne predmete, a upisali su Medicinsku školu. Objašnjava da je to upravo razlog zašto na kraju prve godine imamo dosta srednjoškolaca spremnih za popravne ispite iz stručnih predmeta.

Osim prilagođavanja u novoj sredini i adaptiranja na nove predmete, budući srednjoškolci moraju da se potrude kako bi što bolji utisak ostavili kod profesora.

- Prva impresija je važna i učenici moraju da pokažu što veću zainteresovanost za nove predmet. Neka slobodno predlažu, postavljaju pitanja i traže pomoć. Nema tog profesora kojeg ne motiviše znatiželja učenika - dodaje Trifković.

Unutrašnji strahovi od promena su neminovni i poseduje ih svaki učenik. Ugledni dečji psiholog i terapeut dr Gordana Mijalković savetuje da se menja ugao gledanja kako deca ne bi izgradila strah od srednje škole, već ushićenje zbog novog životnog ciklusa.

- Deca se uvek plaše nepoznatog i tu situaciju samo još podstiče “moraćeš više da učiš”. Srednja škola nije nikakva kazna, nego mogućnost razvoja. Kroz to četvorogodišnje školovanje učenici prolaze kroz fazu otkrivanja novih saznanja o sebi i svetu. Zatim upoznavanja i produbljivanja svojih intelektualnih kapaciteta. Trebalo bi da osećaju radost - poručuje dr Mijalković.

Novi drugari

Prvi dan u srednjoj školi je novina svima, tako da je poželjno pronaći ekipu koja odgovara senzibilitetu učenika. Prvi razgovori nisu laki, ali uz dobro poznate teme (muzika, film, hobi) sve će ići mnogo bolje. Tako uglavnom funkcioniše uklapanje u novo društvo u prvim danima srednje škole. To, naravno, ne znači da treba zaboraviti drugare iz osnovne škole.

„Nastavniče“ ili „profesore“

Na samom početku srednje škole, đaci će morati da se naviknu da se svojim predavačima obraćaju i sa „profesore“, ako im to oni sami napomenu. Takođe, važno je i da učenici u školu dolaze adekvatno obučeni i uredni. Bez šminke, dugih noktiju i pocepanih farmerica - to su, na primer, obavezna pravila u Srednjoj medicinskoj školi.