Vučić je istakao da je posebno ponosan, jer su svi Srbi na današni dan, ma gde da su na planeti, ujedinjeni, ukazavši da su obelažavanju stradanja Srba prisustvuju svi srpski politički predstvnici iz Crne Gore, za razliku od zvanične Podgorice, koja svoje predstavnike šalje na Dan pobede u Knin.

- Sa nama su i predstavnici našeg naroda iz Slovenije, Severne Makedonije, a posebno veliki pozdrav predstavnicima SNV iz Hrvatske - rekao je Vučić u Krušedolu.

- 4. avgust je težak, užasan dan za svakog Srbina ma gde na planeti da živi! Vidite kako u obležavanju ovog tužnog dana možemo da budemo ujedinjeni. Ima među nama razlika, ali smo danas ujedinjeni - rekao je Vučić.

Zahvalan je Miloradu Dodiku na inicijativi koju su pokrenuli pre šest godina, da se zajednički obeležava stradanje našeg naroda i pamte naše žrtve.

- Pokrenuli smo nešto što je promenilo kulturu sećanja, pokrenuli smo i drugačiju budućnost našeg narod - ističe on.

Predsednik Srbije je poručio da je dudućnost mir.

- Nikada nikome nećemo dozvoliti da nipodaštava naše žrtve i ponižava naš narod, Srbija je čvrsta i mnogo snažnija! - podvukao je Vučić.

Kako je dodao suze druge dece nisu manje važne od suza naše dece.

- Večeras neki slave sladostrasno i slavodobitno, uz neki ljudi ne bi mogli ni da stoje, pesme u kojima veličaju ustaške nacističke pozdrave, kojima nam prete da će nas stići njihova ruka i preko Drine. Otišli su Srbi, jeli Hrvatska srećnija zbog toga? Jeli bogatija? Moram da razočaram sve vas, nisu Srbi nestali. Vidite ponosan narod, koji zna da čuva svoje ime, svoje prezime, koji zna da voli svoju zemlju i da se time diči – rekao je Vučić.

- Sit sam lekcija koje nam drže i mnogi iz sveta i mnogi iz regiona, a i poneki iz Srbije, o tome kako ne treba da se bavimo ovime, kako treba da zaboravimo krajišku sudbinu, kako ne treba toliko da se viđam da Dodikom i Željkom Cvijanović, kako bi trebalo da brinemo o svemu drugom, a manje o srpskom narodu - podvukao je predsednik Srbije.

On je napomenuo da su jedino Srbi prihvatili da su neki iz njihovog naroda počini zločine i obračunali se sa njima, dok su svi drugi radili samo na jednom - kako i na koji način da okrive Srbe.

I večeras, kaže, neki sladostrasno slave, uz pesme koje pristojni ljudi ne bi mogli ni da slušaju, u kojima veličaju ustaške, nacističke pozdrave i prete da će nas stići njihova ruka i preko Drine, u Srbiji.

Predsednik je poručio da to ne znači da ne umemo da odgovorimo snažnije, jer to umemo, ali nećemo, jer smo postali pametniji i naučili u čemu smo grešili.

-Nemojte da mislite da ne umemo da odgovorimo snažnije. Umemo, ali nećemo. Naučili smo da budemo pametniji – rekao je predsednik Srbije i dodao da je sit lekcija koje nam drže pojedinci.

A, naš odgovor, i njima danas i Tuđmanu koji je rekao da je ideja da Srbi zauvek nestanu u pripremi Oluje - da su Srbi otišli, ali da nisu nestali.

On je istakao da se srpskom narodu dogodila "Oluja" kada nije bilo sloge, razgovora između Srbije, Republike Srpske i rukovodstva Krajine. "Naše je da vodimo računa da nam se to više nikada ne dogodi, da imamo najbolje odnose sa predstavnicima Srba gde god da žive", istakao je Vučić.

- Naša je obaveza da ujednimo narod, da se razlikujemo po političkim pitanjima, ali da znamo šta nam je vitalni nacionalni interes. Da popravljamo ekonomiju i Srbije i Srpske, da pišemo ćirilicom i u Srbiji i u srpskim sredimama u Hrvatskoj – dodao je Vučić.

Vučić je najavio da će povodom 25. godišnjice stravičnog pogroma biti skup biti održan u Beogradu, na Trgu Republike.

- Nisu nam potrebne pesme, već da ljudi pokažu dostojanstvo. Biće pozvani Krajišnici iz celog sveta – naveo je on.

On je istakao da niko neće imati suzu sa srpsku decu. - Mi moramo da budemo drugačiji, mi ćemo morati da podsećamo buduće generacije odakle potičemo. Drugi pokušavaju da grade svoj identitet na tome koliko će da se razlikuju od Srba. Mi crkvu imamo osam vekova, imamo svoju kulturu i jezik. Nikome ne treba da smeta naša težnja da tu kulturu i istoriju negujemo i poštujemo – naveo je Vučić. Kako je istakao, Tesla nije sama Srbin, iamo su mu majka i otac Srbi i to nam je na ponos, on je građanin sveta. - Želimo da nam se omogući da poštujemo naše, koliko poštujemo i tuđe žrtve. Nećemo svetiti nikome svesni da u tom začaranom krugu nema svetla – podvukao je Vučić i dodao je za nas svaki 4. avgust i početak, koliko i kraj.

Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije "Oluja" 1995. godine, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000, počela je večeras molebanom koji služi patrijarh srpski Irinej ispred manastira Krušedol.

Obeležavanju pod sloganom "Oluja je pogrom" prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik hrvatskog SDS S Milorad Pupovac, mministri u Vladi Srbije, predstavnici Srpske liste sa KiM, Srbi izbegli tokom akcije "Oluja" i veliki broj građana.

Irinej o "Oluji": Izostala je osuda rimokatoličke crkve

Patrijarh Irinej podsetio je večeras da je "Oluja" bila zločin koji je planirala hrvatska država i osudio ćutanje rimokatoličke crkve, koje je, kaže, osnažilo mnoge koji su činili zlo i "ostali neosuđeni od te božanske organizacije".

Najtragičnije je, kaže patrijarh, to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas, a naše je, kaže, da pamtimo, i da kao hrišćani oprostimo kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje.

Irinej je rekao da se na današnji dan sećamo mnogobrojnog stradalog i pobijenog srpskog naroda, koji je nevino stradao.

- Njihovo stradanje bilo je planirano od najvišeg vrha tadašnje države Hrvatske, a imalo je cilj da taj kraj potpuno očisti od prisustva srpskog naroda, naroda koji je vekovima živeo na tim prostorima, narodu koji je uveliko doprinosio u svemu u životu i istoriji hrvatskog naroda. Taj plan predstavlja plan kojim su planirani da istrebe svaki koren i svaki trag srpskog naroda na prostorima na kojima su živeli - rekao je on.

Stradanja u "Oluji", prema njegovim rečima, ravna su stradanjima našeg naroda za vreme Drugog svetskog rata, a ni u čemu se ne razlikuje, nažalost, i u broju žrtava, rekao je patrijarh.

Broj stradalih u toj akciji nikada nećemo doznati,a znaju ga oni u čije ime su postradali. Ukazao je da su u toj akciji stradali oni najnemoćniji i oni koji nisu mogli da pruže otpor, a to su bili stariji, žene i deca.

Posebno je naglasio decu, podsetivši da je Hrvatska bila jedina na čijoj teritoriji su, tokom Drugog svetskog rata, postojali dečji logori kroz koje je prošlo i stradalo 50.000 naše dece.

- Nažalost, njihova stradanja, koja su poznata širom sveta, ostavila su nema usta onih koji su trebalo da kažu svoju reč o nevinom stradanju naroda. Dugo smo očekivali da tu reč čujemo od onih koji su bili najnadležniji da svojom rečju osude zločin koji je počinjen, a to je rimokatolička crkva. Od nje smo očekivali osude zločina, ali je ona do današnjeg dana otćutala. Njeno ćutanje je osnažilo mnoge koji su zlo činili i ostali neosuđeni od te božanske organizacije - podvukao je on.

Irinej je kazao da je reč crkve vrlo važna i značajna, i da se mnogo toga verovatno ne bi desilo da se ta reč čula.

- I danas ono što se dešava je slično onome što se desilo. I danas čujemo da su dva ugledna biskupa na Kosovu i Metohiji služili misu na ruševinama jedne srpske pravoslavne crkve. Cculi smo i reči njihove da je to njihova zemlja, da je to bila pre svake religije, da je i bila pre Hrista. Ja bih dodao i da je verovatno po njima bila i pre postojanja sveta. Ovo su sve ideje iz prošlosti koje se nažalost ostvaruju i danas - rekao je on.

Irinej je je najavio da će se o tom događaju Srpska pravoslavna crkva obratiti poglavaru rimokatoličke crkve u koga, kako je dodao, ima puno poverenje.

- Ovaj događaj ne sme ostati nekomentarisan - podvukao je on.

Poglavar srpske crkve istakao je da je ono što je najtragičnije za nas i naše vreme to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas.

- To zlo zločinačko nije umrlo, živi i danas na tragediju našeg naroda, ali ne samo na našu tragediju, već celog hrišćanstva - upozorio je on.

Irinej je kazao da ono što možemo jeste da se molimo da se ovakva zla i zločini ne dese nigde u svetu, i da treba da učimo da kao hrišćani oprostimo, ali onda kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje.

- To očekujemo mi i crkva hrišćanska, a očekujemo i od naše braće po Hristu i Jevanđelju da osude i da ne ostane nekažnjen osudom - poručio je on.

Patrijarh je rekao da razume patnju onih koji su sve što su imali stavili na prikolicu i pošli u neizvesnost, ne znajući ni kuda idu ni šta ih očekuje, što je, podvukao je, strašna tragadija našeg vremena.

- Sećamo se ovog dana i smemo nikada i nipošto da ga zaboravimo. Moramo reći našoj deci šta se desilo, da zapamte i da prenesu generacijama koje dolaze posle nas i posle njih, jer ovo zlo ne sme da se zaboravi - rekao je Irinej.

Dodao je da zna da nije čitav narod takav, te da zna puno čestitih i poštenih ljudi koji su osudili i osuđuju sve što se desilo u Hrvatskoj, ali njihov glas, primetio je, nažalost ili ne sme ili ne može da se čuje.

- Molimo se za sve nevino postradale, oni su naši novomučenici, ovenčani vencem mučenioštva. Postradali su časno i pošteno. Neka ih Gospod primi gde su preci naši, sa molbom da se ovakav zločin nikada više i nigde ne desi. Večna im slava - rekao je poglavar SPC.

Dodik: Srbi su najstradalniji narod 20.vek

Srbi su najstradalniji narod 20.veka, rekao je večeras srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i istakao da se na današnji dan pre 24 godine dogodio završni čin nastojanja Hrvatske da protera Srbe iz Krajine i dobije etnički čistu državu.

Dodik je rekao da se taj događaj obeležava peti put kako bi se pokazalo da nismo zaboravili i da nećemo zaboraviti šta se desilo 4.avgusta 1995.godine i zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je pokrenuo tu inicijativu.

Dodik je istakao da je najdrastačniji čin etničkog čišćenja Srba bio za vreme Drugig svetskog rata i da se "niska" mesta gde su Srbi ubijani i stradali produžila na kraju 20.veka.

- Počela je ubistvom kralja Aleksandra Karađorđevića, nastavila se Jasenovcem i mnogim mestima u Hrvatskoj, zatim Garavicom kod Bihaća gde je za dva dana ubijeno 14.000 Srba, preko Ssušnjara kod Sanskog mosta i dalje u selima oko Banja Luke gde je u nekoliko navrata ubijeno više od 5.000 Srba u jednom danu - rekao je Dodik i naveo da se nastavilo preko Broda na Drini, sve do Sajmišta, Kragujevca i drugih mesta na prostoru bivše Jugoslavije.

Naglasio je da su Srbi najstradalniji narod prošlog veka, veka u kojem smo stradali do nivoa biološkog opstanka i koji će nam ostati upamćen po grozoti onih kojima su srpski narod i srpska država na početku prošlog veka doneli slobodu.

- A oni su nam na kraju tog veka vratili tako što su nas pobili, proterali i oteli nam imovinu. Tako je bilo u Sloveniji, Hrvatskoj, Federaciji BiH, ponovo se dešava na Kosovu i Metohiji, a veoma je težak položaj našeg naroda i u Crnoj Gori - rekao je Dodik.

Dodao je da prošli vek pokazuje da sloboda srpskog naroda zavisi od toga da li ima državu i da gde god nema državu, nema ni slobodu.

Prema njegovim rečima, te 1995.godine Hrvatska ne bi donela odluku da politički uništi i vojno porazi srpski narod i protera oko 250.000 Srba da nije imala podršku i podstrek zapadnih sila, pre svega SAD, Velike Britanije i Nemačke.

Naveo je da su Srbi morali da napuste svoje kuće i imanja i da nikada nećemo saznati koliko je bilo materijalno bogatstvo koje su morali da napuste.

- Jedini izlaz je bila Republika Srpska i Srbija kao mesto mira i spokoja. Zato danas ne volim da niko u našem narodu unosi podelu na izbegle i pridošlice, mi smo deo jednog, jedinstvenog naroda. Dosta nam je što nas drugi dele po različitim kriterijumima - rekao je Dodik.

Zahvalio je predsedniku Vučiću što je pokrenuo inicijativu obeležavanja godišnjice pogroma u "Oluji" i dodao da postoji želja da se na jednom mestu napravi trajno obeležje vezano za stradanje u 'Oluji'.

Ako Srbija zaboravi "Oluju", istakao je, za nekoliko godina niko o tome neće pričati.

- Zato je važno ovakvo okupljanje. Moramo se okrenuti onome što jeste naša bit u ovom vremenu. Ne možemo vratiti poginule. Samo u 'Oluji' je poginulo više od 1.800 naših ljudi, a preko 800 ih se i danas traži kao nestali - precizirao je Dodik i naglasio da su to teške i nezaceljive rane našeg naroda.