Boemstvo je način života, a u kafanu se nekada išlo sa ciljem.
Dr Vidoje Golubović, autor knjige "Mehane i kafane starog Breograda" je ispričao da je želeo da upozna prestonicu i da je predstavi drugima, a jedan od najboljih načina bio je da istraži istoriju gradskih kafana kao deo našeg kulturnog nasleđa.
- Zapisano je da se prvi put ispod jednog šatora prodavala kafa, što se može smatrati prvom kafanom na svetu. A u Beogradu, na Dorćolu, 1522. godine otvorena je prva evropska kafana, malo neobična za današnje vreme jer se u nju ulazilo pogurenih leđa, sedelo na podu, pila kafa i jeo šećer - rekao je Golubović i dodao da su u tursko vreme u Beogradu postojali i karavani i han-saraji što su zabeležili brojni putopisci.
Vidoje Golubović je, gostujući u emisiji PRAVAC na Pink3, objasnio razliku između mehane i kafane, ali i šta je to nekada bila gostionica.
- Miloš Obrenović je 1865. godine doneo uredbu kojom je definisano da je kafana mesto gde se pilo i ponešto jelo, dok je u mehani bilo i do pet ležajeva za putnike namernike. Takođe, mehane su mogle da postoje samo u varoši, a bilo je zabranjeno da žene rade u kafanama koje su smeštene van grada. S druge strane, gostionica se definisala kao hotel, da bi kasnije preuzeli tu stranu reč, a sama gostionica dobija značenje kafane. To je i razlog zašto su nekada gostionice bile pored manastira - podseća Golubović.
Foto: TvPink Printscreen
Prema njegovim rečima, važnost kafana se ogledala u tome da su u nju dolazili zidari, umetnici i akademici. Dr Vidoje Golubović naglašava da je prva sijalica u Beogradu zasijala u poznatoj kafani "Proleće", koja se nalazila na mestu gde je danas zgrada Elektrodistribucije.
- U nekadašnjoj kafani "Tri lista duvana", na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša, zazvonio je prvi telefon u gradu. A i Beogradska berza je počela da radi u Građanskoj kasini - podsetio je Golubović.
PRVA PIVARA KOD PIJACE BAJLONI
U Beogradu je prva pivara otvorena 1840. godine, a vlasnik je bio Filip Đorđević. Zabeleženo je i da su pre otvaranja ove pivare, Austrijanci tokom okupacije imali svoje radionice u kojima su pravili pivo.
Kako navodi, politički zborovi su se iz Skupštine prenosili u kafane, potpisivani su trgovinski ugovori, organizovani su sportski skupovi, operske i pozorišne predstave, čak i prvi beogradski sajam knjiga, prva slikarska škola i prve izložbe. Zanimljivo je, kaže Golubović, da su u nekim kafanama đaci pre podne išli u školu, a popodne bi se točilo piće.
- Malo je poznato da je Sentandrejska skupština, na kojoj je Miloš Obrenović došao na vlast u Srbiji, održana u velikoj pivari. Takođe, 1892.godine, tokom svoje jedine posete Beogradu, Nikola Tesla je sedeo u kafani "Smutekovac", a svako ko je želeo da ga vidi morao je da plati ulaznicu. U kafane su išli svi značajni ljudi, od Mike Alasa do Arčibalda Rajsa, jer je to bio način života - kaže Golubović. Prema rečima autora njige "Mehane i kafane starog Beograda", nema pesnika koji nije prvo odrecitovao pesmu ili glumca koji nije odigrao ulogu pred odabranom kafanskom publikom. Kako kaže, Beograd je imao male i neugledne kafane, ali i one, poput Kolarca, u kojima su organizovane filmske projekcije. S. P.
