Klinički oblik bolesti javlјa se samo kod domaćih svinja i divljih svinja Evrope. Međutim, u Africi, postoje rase divljih svinja koje, kada se inficiraju ne pokazuju simptome ili su ti simptomi blagi – rekao je prof. Valčić i dodao da do sada nije zabeleženo da su se domaće svinje direktno zarazile od afričkih divljih svinja već da se prenos u Evropskim rasama svinja obavlja putem pomija ili namirnica životinjskog porekla. To je od velikog značaja s obzirom da je otpornost virusa u spoljašnjoj sredini, velika. U Africi, prenos virusa u populaciji divljih svinja, obavljaju krpelji.

Objašnjava da domaće svinje, luče velike količine virusa za vreme bolesti, a izlučivanje virusa počinje 24 sata pre prvih simptoma bolesti, i da se virus izlučuje putem svih telesnih izlučevina.

Prof. Valčić je upozorio da su za sada slučajevi afričke svinjske kuge zabeleženi u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskloj, kao i u nekim drugim zemljama Evrope, a da je posebno opasno kod afričke svinjske kuge to što se može širiti na velike geografske udaljenosti transportom pre svega namirnica životinjsko porekla koje potiču od mesa obolelih svinja.

- Klinička slika obolele svinje je specifična: postaju depresivne, odbijaju hranu, grupišu se, a mogu uginuti i pre pojave simptoma bolesti. Ukoliko prežive više od jednog dana javlja se otežano disanje, teturanje i crvenilo i rane na koži - naveo je Miroslav.

Navodi da je kod ove bolesti olakšavajuća okolnost ta što ona nije zoonoza, odnosno da ne postoji mogućnost prenosa zaraze na čoveka ili druge životinje.

- Afrička svinjska kuga je DNK virus koji spada u rod Asfivirusa iz porodice Asfarviridae i jedini je poznati DNK arbovirus koji može inficirati beskičmenjake (krpelјi roda Ornithodoros) i kičmenjake (porodica Suidae) – kazao je Prof. Valčić i objansio da se ova bolest ne leči i da ne postoji preventiva u vidu vakcinacije, kao i da je jedina efikasna metoda koja se primenjuje fizičko uklanjanje obolelih jedinki i spaljivanje leševa, uz dezinfekciju i karantin.