Prepodobna Ksenija Rimljanka rođena je u Rimu kao jedinica znamenitog senatora. Od malena je bila privučena ljubavlju prema Hristu i želela je da se zamonaši. Međutim, njeni roditelji su zahtevali da se, kao i sve ostale devojke tog vremena, i ona kada dođe vreme, uda.

Kako bi to izbegla, Ksenija je zajedno sa svoje dve robinje pobegla od kuće. Nastanila se na ostrvu Koa gde je, zajedno sa robinjama, osnovala devičansku porodicu i potpuno se posvetila molitvi i ljubavi prema Isusu.

Tako je provela ceo život, a spisi govore da je, iako plemićkog porekla, uvek bila odevena bednije od bilo koje druge monahinje i da ja na hleb koji jede često posipala pepeo iz kadionice.

Predanje kaže da je umrla oko 450. godine kada se nad manastirom pojavio "venac od zvezda sa krstom u sredini, sjajnijim od sunca".

Vernici i danas obilaze grob Prepodobne Ksenije Rimljanke jer se veruje da njene mošti donose isceljenje svake bolesti, kao i sreću onima koji ih dotaknu. Srpska pravoslavna crkva slavi je 24. januara po crkvenom, a 6. februara po gregorijanskom kalendaru.

Kako je reč o velikoj svetiteljki koja se celog života borila za pravo žena da same odlučuju šta će raditi sa svojim životom, Ksenija se i danas smatra zaštitnicom lepšeg pola. Zato bi dame danas trebalo da se suzdrže od bilo kakvog rada, naročito onog vezanog za kuću. Umesto toga, u čast ove svetiteljke trebalo bi da dan provedu u prirodi i odmoru, kao i da obavezno svrate do crkve i zapele sveću i izgovore ovu molitvu:

"U tebi se, mati, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledila Gospoda Hrista. Delima si učila prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveta Ksenijo, raduje se duh tvoj."

Veruje se da će želje koju zamisle u trenutku dok se mole Svetoj Kesniji biti sigurno ispunjena.

S.A.