Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" u 2018. godini registrovano je ukupno 615 slučajeva virusnih hepatitisa B i C, što je manje nego 2017. godine (713 slučaja), i dvostruko manje u poređenju sa 2013. godinom kada je registrovano najviše obolelih u prethodnih deset godina (1.112 slučajeva).

Mortalitet od hepatitisa B i C registrovan u 2018. godini je najniži zabeležen mortalitet u prethodnih deset godina (jedan smrtni ishod od hroničnog hepatitisa C).

U Republici Srbiji tokom 2018. godine virusni hepatitisi su činili pet odsto svih prijavljenih zaraznih bolesti.

Kod akutnih infekcija hepatitisa B i C simptomi su izuzetno retki.

Hronične infekcije hepatitisa B i C uglavnom ne pokazuju simptome duži vremenski period, ponekada godinama ili decenijama.

Virusne hepatitise B i C je moguće sprečiti, lečiti, a u slučaju hepatitisa C moguće je i izlečenje.

Ključno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija, a osnovne mere su pravilna higijena ruku, korišćenje lične zaštitne opreme i adekvatno sterilisanih instrumenata kod pružalaca kozmetičkih usluga (tetoviranje, prising, trajna šminka, kozmetičke procedure, manikir, pedikir i dr.) i medicinskih usluga.

Pođednako su važne i lične mere zaštite poput korišćenja ličnog pribora za higijenu, sterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, izbegavanje nezaštićenih seksualnih odnosa i određenih kozmetičkih usluga.

Povodom Svetskog dana hepatitisa u nedelji od 29. jula do 2. avgusta biće omogućeno besplatno i anonimno savetovanje i testiranje brzim testovima za hepatitis C, bez lekarskog uputa, a rezultati testiranja biće dostupni za 30 minuta.

Testiranje će biti organizovano u četiri grada: Beograd (Gradski zavod za javno zdravlje Beograd), Novi Sad (Institut za javno zdravlje Vojvodine), Kragujevac (Institut za javno zdravlje Kragujevac) i Niš (Institut za javno zdravlje Niš) u organizaciji Udruženja pacijenata sa bolestima jetre "Hronos", Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i mreže instituta i zavoda za javno zdravlje.

U odnosu na akutne virusne hepatitise B i C za koje se beleži smanjenje obolevanja u našoj zemlji, za hronične virusne hepatitise B i C registruje se porast prijavljenih slučajeva, kao i svuda u svetu.

U asimptomatskom periodu hepatitis B i C uzrokuju oštećenje jetre i potom izazivaju cirozu i karcinom jetre.

Više od 60 odsto slučajeva primarnog karcinoma jetre je posledica kasne dijagnostike i lečenja infekcija uzrokovanih hepatitisima B i C.

Dve trećine ovih slučajeva karcinoma uzrokovano je virusom hepatitisa B, a jedna trećina virusom hepatitisa C.

U našoj zemlji se od 2006. godine sprovodi obavezna imunizacija protiv virusnog hepatitisa B dece u prvoj godini života i nevakcinisane dece u 12. godini.

Ova visoko efektivna preventivna mera je doprinela da se u poslednjih 10 godina registruje značajno smanjenje broja obolelih od akutnog hepatitisa B (90 slučajeva u 2018. prema 287 slučajeva u 2009. godini).

Najniži rizik za obolevanje od hepatitisa B i C je, kao i prethodnih godina, registrovan kod dece uzrasta do 19 godina.

Najviši rizik je u uzrasnoj grupi od 30 do 39 godina za hronični hepatitis C, i u uzrasnim grupama preko 40 godina za hronični hepatitis B, sa dvostruko većom zastupjenošću muškaraca u odnosu na žene.

Kod najvećeg broja obolelih od akutnog i hroničnog hepatitisa B i C tokom 2018. godine način prenošenja uzročnika je ostao nepoznat, ili su u pitanju nezaštićeni seksualni odnos, korišćenje nesterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, medicinske intervenicije, tetovaža i pirsing.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u 2017. godini u svetu je živelo 325 miliona osoba sa virusnim hepatitisom B ili C, bilo je 2,85 miliona novoinficiranih osoba i 1,4 miliona smrtnih ishoda.

Ove infekcije se po učestalosti nalaze na drugom mestu među svim zaraznim bolestima, iza tuberkuloze, pri čemu devet puta više ljudi živi sa hepatitisom nego sa HIV-om.