14 srpskih zetelaca 23. jula 1999. godine tragično je skončali pošto su ih zverski ubili i potom masakrirali albanski teroristi, još uvek nepoznati javnosti i još uvek na slobodi!
- Dvadeset godina traje moja borba da pronađemo ubice mojih najmilijih: brata, oca i stričeva, ali i suseda i rođaka koji su masakrirani na njivama nadomak sela. Boriću se dok dišem da se čuje istina o njihovim stradanju - rekla je kroz suze Slavica Janićijević Popović iz Starog Gracka.
Iako su danima ranije molili britanske vojnike KFOR-a da ih obezbeđuju na njivama, molbe Srba iz Starog Gracka bile su uzaludne. Odgovor je uvek bio negativan, da nema potrebe za tim.
Foto: YouTube screenshot
Svi su pokošeni iz vatrenog oružja, a potom masakrirani...
Zlikovci su im odsecali čak i delove tela. Samo zato što su želeli da požanju žito koje je već bilo sazrelo. Iako su danima ranije molili britanske vojnike K
Kada su shvatili da žito više ne sme da čeka, četrnaestoro najhrabrijih krenulo je na žetvu. I tu ostalo pokraj kombajna, pokošeno rafalima Albanaca kojima nije bilo dovoljno što su neke odmah usmrtili, već su im odsecali delove tela, udarali ih tupim predmetima...
- Naši žeteoci su umirali u najstrašnijim mukama. Oni koji su preživeli streljanje potom su zverski mučeni. Na slikama do kojih su došli tadašnji predstavnici naše crkve vidi se da su pojedini kastrirani, da im je smrskana glava - govore, nemi od bola, i ostali članovi porodica nesrećnih žetelaca.
Foto: YouTube screenshot
Napadači su im, prema saznanjima meštana, prišli u uniformama Kfora. Mislili su da su se možda britanski vojnici predomislili i došli da ih obezbede... U popodnevnim satima izašli su da požanju još svega 20 ari.
Kako se nisu vraćali, rođaci su krenuli u potragu.
Dragan Odalović, kojem je ubijen sin jedinac Andrija (30), od užasa nije mogao da progovori. A nije imaoni kome da se obrati, osim pripadnicima Kfora, koji im nisu dali da vide tela, već su ih prebacili na navodnu obdukciju u Prištinu.
Tek posle šest dana dozvolili su zajedničku sahranu na groblju, koje je poslednjih dvadeset godina, kao i preostali žitelji Starog Gracka, na meti Albanaca.
Na grobnim mestima Janićijevića počiva i Novica, koji je ubijen tri dana uoči osamnaestog rođendana.Nije dočekao punoletstvo, a tako se radovao proslavi rođendana. Uprkos strahu i izolaciji, nadao se da će se okupiti svi njegovi drugari i prijatelji porodice.
- Naši su pobijeni u petak, a trebalo je da moj Novica proslavi rođendan u ponedeljak. Ni moj otac nije dočekao da vidi sina punoletnog. Čula sam da su ga usmrtili tupim predmetom u glavu, a i dva strica su mi takođe završila na tim poljima - priča kroz suze Slavica.
Foto: YouTube screenshot
ŽRTVE:Pored troje Janićijevića i najmlađe žrtve ovog masakra, osamnaestogodišnjeg Novice, tog 23. jula 1999. godine u Starom Gracku ubijeni su braća Jovica (1970) i Rade Živić (1967), Saša (1963) i Ljubiša Cvejić (1939), Stanimir (1955) i Božidar Đekić (1947), Andrija Odalović (1967), Miodrag Tepšić (1951), Milovan Jovanović (1969) kao i najstarija žrtva ovog masakra Nikola Stojanović (1936), koji je izbegao iz susednog sela Krajišta.
UBICE SLOBODNO ŠETAJU- Umesto imena počinilaca koji su mi ubili brata, oca i stričeve, 2016. godine dobila sam obaveštenje od misije Euleksa koja je navodno zadužena za vladavinu prava da se istraga o ubistvu naših žetelaca obustavlja zbog nedostatka dokaza. To je meni, ali i ostalim porodicama, produbilo bol i ranu. Dok naši ni krivi ni dužni trunu u zemlji, zločinci slobodno šetaju - ističe Slavica.
