Prema podacima od januara do maja, u Srbiji je boravilo 1,2 miliona turista, što je za četiri odsto više u odnosu na isti period 2018. godine.
Prve procene lokalnih turisitičkih organizacija pokazuju da se može očekivati da će ovogodišnja letnja turistička sezona u Srbiji biti bolja od prošlogodišnje, uprkos lošijim vremenskim prilikama u prethodnim mesecima, kažu u Turističkoj organizaciji Srbije (TOS).
Tokom letnje sezone, uobičajeno, naposećenije destinacije u Srbiji su i dalje Beograd, Novi Sad, Niš, planine Zlatibor i Kopaonik kao banje - Vrnjačka, Sokobanja, Gornja Trepča, Banja Koviljača i Lukovska Banja.
Strancima je glavni grad najomiljenija destinacija, a brojni festivali poput Egzita, Guče, Love festa u Vrnjačkoj Banji, Beer festa značajno doprinose povećanju svesti o Srbiji kao veoma privlačnoj destinaciji, kažu u TOS-u.
Statistika pokazuje, navode u ovoj organizaciji, da inostrani turisti u proseku u Srbiji provedu dva dana u vreme festivala.
Budući da se podaci o poseti tokom letnjih meseci očekuju u oktobru, poslednji, za period od januara do maja pokazuju da je Srbiji tada boravilo 1,2 miliona turista, što je za četiri odsto više u odnosu na isti period 2018. godine.
I broj noćenjanja je uvećan - 3.550.395, za šest odsto više u odnosu na period januar-maj prošle godine.
Od tog broja, "tas na vagi" je u korist domaćih turista kojih je u navedenom periodu bilo 722.063, šest odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Porast se beleži i u posetama stranih gostiju kojih je od početka godine do maja bilo tri odsto više, odnosno 570.688.
Domaći gosti, kažu u TOS-u, najviše su boravili u planinskim mestima, potom i u banjama dok je više od polovine stranaca za svoj odmor izabralo Beograd.
Ali, vreme u našoj zemlji provode i na Kopaoniku, u Novom Sadu, na Zlatiboru, u Vrnjackoj banji.
Bosanci i Crnogorci najviše dolaze u posetu, dok su im "za petama" gosti iz Kine, Rumunije, Hrvatske...
Inače, prema ranijim istraživanjima o ponašanju stranih turista u Srbiji svaki treći strani turista je sa prostora bivše Jugoslavije, svaki četvrti-peti je iz Zapadne i Jugozapadne Evrope, a svaki osmi ili deveti je iz zemalja Jugoistočne Evrope.