- Jačina struje u atmosferskim pražnjenjima prema zemlji ide do nekoliko desetina hiljada ampera, ali na našim prostorima su od 10 do 15 kilo-ampera. Međutim ono što ubija ljude nisu struje glavnog toka, već struje bočnih strana, koje su manje snage, čak nekoliko desetina mili-ampera - rekao je za Novo jutro prof. dr Ivan Cvetić sa Elektrotehničkog fakulteta.

Prof. dr Cvetić preporučuje da se tokom grmljavine ne koriste kućni apati poput fena ili statičnih telefona, jer deo struje groma može da dođe u instalaciju iako jre ona plastična, izolovana i postoji gromobransko uzemljenje. Podseća da je poželjno izbegavati usamljene objekte i stabla!

- Smrtnost od udara groma je negde između 10-30 odsto, dok 50-70 odsto ljudi posle povrede usled udara groma imaju poremćaj nervnog sistema ili pormećaj ritma srca. Osobe koje imaju ugrađen bajpas nemaju razloga za brigu zbog prirodnih materijala od kojih se ovi uređaji proizvode. Kada je grmljavina, korisnici pejsmejkera trebalo bi da izbegavaju grmljavinu - upozorio je internista Igor Dimitrijević.

Dimitrijević dodaje da ono što prvo treba da uradimo, ako se nađemo u blizini nekoga koga je udario grom, jeste da se odmah uradi kardiopulmonalna reanimacija, veštačkim disnajem. Kod osoba koje je uadrio grom dolazi do paralize, poremećaja svesti, amnezije, kome, pucanja bubnih opni, srčanog zastoja, privremenih papratastih opekotina.

Kakvo nas vreme očekuje u narendom periodu i o tome gde najčešće u Srbiji udaraju gromovi otkrio nam je Goran Mihajlović, pomoćnikom direktora RHMZ

- Narednih dana moramo biti oprezni, nestabilno vreme nas očekuje i narednih dana, dok nas u četvrtak i petak očekuje blag predah. Statistički gledano, ovih pojava u Srbiji najviše ima na jugozapadu i u jednom delu centralne Srbije, što je normalno. S obziom da se ovi procesi dešavaju najčešće pri jugozapadnim prodorima nestabilnih kumulonimbusnih oblaka baš se tu i odigravaju - objasnio je Mihajlović.

Više o pomenutim temama saznajte u video koji sledi: