Dr Nebojša Tasić, kardiolog, apelovao je ljudi moraju da ovakve temperature shvate veoma ozbiljno, jer kako kaže, kardiovaskularni sistem ima svoj sistem podešavanja.
- Neki mlađi ljudi misle da mogu da se izlažu visokim temperaturama misleći da će njihov organizam izdržati, ali ta tačka pucanja je različita kod svakog čoveka. Neophodno je pokriti sve delove kože koliko je to moguće – rekao je dr Tasić.
Kako kaže, najbitnije je dobro se hidrirati, i to pre izlaganja suncu.
- Posebno apelujem na starije osobe da skroz izbegavaju sunce, i posebno da budu pažljivi kada prelaze iz klimatizovane sredine tamo gde nije klimatizovano – rekao je dr Tasić.
Doktor je istakao da je posebno bitno, i veoma moguće, da će neki imati potrebu da koreguju teratiju.
- Nikako nemojte sami korigovati terapiju, već isključivo konsultujte svog lekara – rekao je dr Tasić, i dodao da su deca takođe poseboo ugrožena i da treba voditi računa i o njihovoj zaštiti i hidrataciji.
Foto: TvPink Printscreen
Ističe da smo u gradovima posebno ugroženi zbog efekta staklene baste, jer smo, kako kaže, kao u loncu koji se stalno zagreva i zagreva.
Prim. dr Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti, istakao je da je ono što struka stalno napominje, to da ozonski omotač više ne vrši svoju funkciju kao što je nekada vršio, jer, kako kaže, nije u stanju da selektira količinu energije koja dolazi sa sunca do nas.
Kako kaže, čim se čovek nađe u senci, temperatura organizma se vraća u normalu.
- Ljudski organizam se direktno zagreva od sunčevih zraka, tako da se vazduh manje zagreva od sunčevog zraćenja a više od podloge, tako da se i ljudski organizam više zagreva od osunčanog terena nego od direktog vazduha – rekao je Todorović.
Nedeljko Todorović, meteorolog RHMZ-a, rekao je da su temperature iznad proseka, ali i istakao da je posebno bitna razlika između temperature vazduha i one temperature kada građani stanu na osunčan teren.
Foto: TvPink Printscreen
- To znači da je neophodno štititi kožu, jer je UV zračenje jedan od ključnih faktora rizika za dobijanje maligniteta kože. Naša koža sve to pamti, i ukoliko joj ne pomognemo i ne zaštitimo je UV zaštitom, imaćemo sve one posledice koje to zračenje daje, a to je pre svega ubrzano starenje – rekao je dr Adamović.
Kako kaže, u periodu od 10 sati pre podne do 17 sati popodne, ne postoji UV zaštita koja će nas zaštititi od sunca.
- U tom period se treba povući sa direktnog sunca u hladovinu. Čak i u hladovini treba koristiti UV zaštitu, posebno ako se nalazite uz neku veliku vodu, kao što je more, jezero, ali i ako su u pitanju naše velike reke. Refleksija je isto opasna i od nje se može izgoreti, takođe, i dva metra dubine u vodu se isto moramo zaštititi kao da smo na ležaljci na plaži – rekao je dr Adamović.
Kako kaže, suncobran nije dovoljna zaštita, oni, dodaje, propuštaju UV zračenja.
