Slavoljub Šapić, Beograđanin koji živi u Tovrljanu zauvek će da slavi Spasovdan, jer ga je oko 17 časova na sred puta udario grom, ali bukvalno da nema nikakve povrede.

Šapić je iz Tovrljana, lepo obučen sa kišobranom u ruci krenuo kod svog sestrića Jovice Simića u Trnovi Laz na litije. Usput ga je udario grom, pa ga bacio na obližnju njivu. Od siline udarca Šapić se onesvestio i neko vreme proveo tako. Kada se malo osvestio, pozvao je sestrića, a on Hitnu službu.

- Kada sam kolima krenuo da ga pronađem, uopšte nisam znao šta ću zateći. Ujka je na sreću bio dobro, ali je ceo oprljen od groma. Cipele više i nema, čak su mu i čarape izgorele. Ovi iz Hitne ga pregledali, rekli da je dobro i dali mu upute sutra da ide da se proveri - kaže Simić, koji dodaje da mu je ujak u šoku.

- Sada imamo još jedan razlog za slavlje - dodaje sagovornik.

Na Šapićevom telu se vide crni tragovi, a lice mu je potpuno crveno. Starina je dobio i počasno mesto za solom, u čelo sofre i postao centar slavlja!

Narodna verovanja: Na današnji dan valja sve započinjati!

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.

Zapisano je da je jednom domaćinu kraj Topole, koji je odsekao zapis na svojoj njivi u nameri da ga iseče za kapiju, grom udario u dvorište gde je ležao posečeni zapis, baš kada je ženio sina, i rasterao svatove.

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i, kako veruju u leskovačkom kraju, ne dođe na čoveka "lošotinja" i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.

Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.