U razgovorima kako da se Eparhija valjevska praktično uključi u očuvanje i oživljavanje sela i da što veći broj mladih ostane da živi i pokrene poljoprivrednu proizvodnju u valjevskim selima učestvovali su i vladika australijsko-novozelandski Siluan, Mileta Radojević, v.d. direktora Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, ambasadror Belorusije u Srbiji Valerij Briljov i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

Prilikom posete savremenog objekta površine 2.000 metara kvadratnih za preradu voća i povrća, pre svega sušene šljive, kao i hladnjače kapaciteta 2.700 tona koju gradi Eparhija valjevska, ministar Krkobabić je poručio: „Hoćemo da prepoznatljivo voće iz ovog dela Srbije, pre svega sveža i sušena šljiva, stigne do trpeza Srbije ali i Belorusije.

Država je već u okviru projekta ravnomernog regionalnog razvoja „500 zadruga u 500 sela“ pokazala spremnost da ulaže u slične projekte, ali tu je i Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, a očekujemo da se uključi i lokalna samouprava u Valjevu.“

Ministar Krkobabić je podsetio da je imperativ vremena da sačuvamo srpskog domaćina: „On mora da radi i živi na selu i da obrađuje svoje zemljište. A zemljište je svetinja! Oni koji na zemlju gledaju samo kao na robu – neka zaborave na takav stav. Jer, u Srbiji danas u oko 560.000 poljoprivrednih gazdinstava od poljoprivrede živi oko 1,4 miliona ljudi.“

Njegovo preosveštenstvo Episkop valjevski G. Milutin je kazao: „Čuo sam od ministra Krkobabića reči ohrabrenja za srpsko selo i poljoprivrednika u Srbiji. Na istom smo zadatku – cilj nam je da zadržimo mlade na selu, a za mene lično seljak je veličanstven!“

Prema rečima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana Srpskoj pravoslavnoj crkvi je od 70.000 ha oduzetog zemljišta, već vraćeno 58.000 ha, što je veliki poljoprivredni potencijal. Na kraju posete valjevskoj eparhiji ministar Krkobabić je posetio manastir Pustinja iz 13. veka.