Prema podacima Ministarstva prosvete, broj predloženih brucoških mesta za upis na osnovne studije 2019/20. godine na univerzitete čiji je osnivač Srbija uključujući i Vojvodinu jeste: na budžetu - 29.61, a samofinansirajućih - 22.813, što znači da će biti podeljeno ukupno 52.274 indeksa.

Najveće interesovanje i ove godine kao i prethodnih je na najvećem i najstarijem univerzitetu u Srbiji, beogradskom, gde će biti i najviše mesta za upis - 15.219, od čega 9.544 za budžetske i 5.675 za samofinansirajuće studente.

Kragujevački univerzitet planira da upiše 3.783 brucoša, od čega na budžet 2.408 i 1.375 studenata koji bi sami izdvajali novac za školovanje. Univerzitet u Nišu upisuje 5.182 studeta - 3.253 na budžet, a samofinansirajućih 1.929. U Novom Pazaru je planiran upis 1.583 brucoša, na budžet 684, a samofinansirajućih 899. Univerzitet umetnosti u Beogradu upisaće ukupno 426 studenata, i to na budžet 278, a a samofinansirajućih 148, dok će prištinski univerzitet upisati 1.742, od čega na budžet upisuje 1.098 a samofinansirajućih 644.

Univerzitet u Novom Sadu predložio je kvote koje treba da usvoji Pokrajinska vlada. Prema ovom predlogu, biće upisan 9.321 student, od čega će na budžet biti upisano njih 5.397, a samofinansirajući će biti 3.924 studenta.

Maturante koji ne uspeju da upišu neki od državnih fakulteta čeka oko 13.000 indeksa na privatnim univerzitetima.

Međutim, Vlada Srbije određuje koliko će se akademaca upisati na budžet.

- Vlada će tu odluku doneti na sednici krajem nedelje - rečeno nam je u Ministarstvu prosvete.

Pojedini fakulteti akreditovali su nove smerove, a neki još čekaju akreditacije. Među studijskim programima koji su odobreni je smer na beogradskom Mašinskom fakultetu - Informacione tehnologije u mašinstvu - na koji se upisuje 60 studenata: 20 na budžet i 40 samofinansirajućih.

- Dobili smo akreditaciju i ponuda Mašinskog fakulteta time je proširena - kaže za "Novosti" Radivoje Mitrović, dekan ovog fakulteta.

Kada je reč o visini školarina, na većini fakulteta cena je ista kao prošle godine, a pet fakulteta odlučilo se za poskupljenje - Ekonomski, Pravni, Saobraćajni, Mašinski i Učiteljski.

Najveće povećanje školarine je na Saobraćajnom fakultetu, gde su studenti prošle godine izdvajali 90.000 dinara za godinu, sada će morati da plate 108.000 dinara. Na Mašinskom je cena povećana sa 66.000 dinara na 72.000 dinara, na Ekonomskom sa 85.000 na 90.000 dinara, na Pravnom sa 95.000 na 99.000 dinara, dok je na Učiteljskom cena sa 99.000 skočila na 102.000 dinara.

Na fakultet mogu da se upišu svi koji su završili četvorogodišnju srednju školu, a dobijanje indeksa zavisi od uspeha u srednjoj školi i rezultata na prijemnom ispitu. Maksimalan broj bodova koje budući brucoš može da ostvari je 100, i to 40 bodova donosi odličan uspeh u srednjoj školi, a 60 bodova svi tačni odgovori na prijemnom ispitu.

Kandidati na osnovu uspeha u srednjoj školi mogu imati najmanje 16, a najviše 40 bodova, dok se na prijemnom može osvojiti od 0 do 60 bodova.

Za ulazak na budžet potrebno je steći najmanje 51 bod, a za samofinansiranje 30 bodova. Međutim, to zavisi i od broja mesta na fakultetu, pa se događa i da brucoši sa velikim brojem bodova ne upadnu na budžet.

Međutim, ukoliko je učenik izvanredan u nekoj oblasti pa je osvojio jednu od prve tri nagrade u trećem i četvrtom razredu na republičkom ili međunarodnom takmičenju - ne mora da polaže prijemni. Njemu se upisuje maksimalan broj bodova kao da je uradio prijemni ispit bez greške.

Studenti koji se ne upišu u ovom roku imaće novu priliku u septembarskom upisnom roku na fakultetima na kojima ostane mesta. Neki fakulteti raspisuju i treći rok.

Ministar prosvete Mladen Šarčević preporučio je mladima da biraju pre državne nego privatne univerzitete, ali im je poslao i jednu važnu životnu poruku:

- Ne birajte studije samo da biste nešto studirali, već kada upisujete fakultet razmislite o sebi, karijeri i usavršavanju, kao i o zasnivanju porodice.

KO ZAKASNI, NE MOŽE NA ISPIT

Da bi položio prijemni ispit, budući akademac, osim što treba da pokaže veliko znanje, treba i da poštuje stroga pravila koja važe na prijemnom ispitu na svim fakultetima. Ukoliko se neko od pravila prekrši, od prolaska na željeni fakultet - nema ništa.

Tako se strogo kažnjava kašnjenje na prijemni, ko zakasni neće imati priliku da polaže, ali ni da bude rangiran, bez obzira koliko bodova ima.

Takođe, problem može nastati i ukoliko kandidat nema sa sobom neki identifikacioni dokument, kao što je lična karta ili pasoš. Da bi ih dežurni nastavnici pustili da polažu prijemni ispit, mora se prvo ustanoviti njihov identitet, čemu i služi jedan od navedenih ličnih dokumenata.

Pored ličnog dokumenta, svaki kandidat treba da ima listić sa prijavnim brojem, koji se dobija na prijavljivanju za prijemni, i plavu hemijsku olovku, kojom će rešavati test.

Zabranjeno je korišćenje bilo kakavih dodatnih pomagala - kao što su mobilni telefoni ili drugi slični uređaji. Na stolu kandidat može imati samo pribor koji se dobija od dežurnog osoblja, a koji je potreban za polaganje ispita - što zavisi od fakulteta do fakulteta.

Nije dozvoljeno držanje hrane na stolu, razgovor sa drugim kandidatima, niti odlazak u toalet, dok će u posebnim slučajevima to biti dozvoljeno - uz pratnju nastavnika.

Prijemni ispit traje tri sata, a u prvih sat vremena nije dozvoljeno napuštanje prostorije u kojoj se polaže ispit. Takođe, nije dozvoljeno napuštanje prostorije ni pola sata pre isticanja vremena predviđenog za polaganje. O vremenu će kandidati biti obaveštavani.