Jedan od najvećih srpskih svetaca bio je i srpski princ, monah, književnik i prvi arhiepiskop nezavisne Srpske pravoslavne crkve.
Danas sve škole u Srbiji obeležavaju Svetog Savu, školsku slavu u čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja. Đaci se raduju ovom danu, pre svega jer nema nastave, ali i zato što se na taj dan organizuju brojne priredbe, sečenje kolača i odlazak u crkvu.
Sveti Sava se u školima slavio od 1840. sve do 1945. godine, kada je odlukom tadašnjih vlasti, ukinut.
Nakon komunizma, tačnije od devedesetih godina prošlog veka, svetac počinje ponovo da se praznuje.
Ko je bio Sveti Sava
Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop i sin Stefana Nemanje, velikog župana. Sveti Sava rođen je 1169. godine, a kao jako mlad pobegao je na Svetu Goru gde se zamonašio. Ubrzo je na Svetu Goru došao i njegov otac, koji je posle smrti stekao naziv Simeon. Sveti Sava je u Nikeji uspeo da izdejstvuje nezavisnost (autokefalnost) Srpske pravoslavne crkve i postane prvi srpski arhiepiskop. Zajedno sa ocem podigao je manastir Hilandar, a potom i mnoge manastire i škole po Srbiji. Sagradio je i prve bolnice koje su bile pri većim manastirima. Posle smrti, Savine mošti su prenesene u manastir Mileševa,a Turci su ih 1594. godine spalili na Vračaru. Na tom mestu se danas nalazi hram Svetog Save.
Način proslavljanja
Sveti Sava proslavlja se isto kao i sve druge krsne slave. Najvažnije je pripremiti slavski kolač i osveštati ga u crkvi. Trpeza će biti mrsna ako slava padne u posni dan (sreda ili petak). Sveti Sava se slavi svake godine 27. januara. Đaci u školama organizuju priredbe, zabavni program, skečeve. Svake godine se osmišljavaju i različite predstave o životu sveca.
Narodni običaji
Na Svetog Savu postoje brojni običaji i verovanja, a ona se razlikuju od kraja do kraja. Tako, recimo, u Čačku majke spremaju žito. Veruje se i das u vuci psi Svetog Save, te da je on gospodar vukova id a im određuje koje torove smeju da napadnu. U Hercegovini postoji legenda o tome kako je pas postao vuk - Sveti Sava je bio pastir, te je njegov pas blago ujeo zalutalu ovcu. Sava se zbog toga naljutio i prokleo psa da nikada ništa ne jede osim onog što otme. Zato je pas pobegao u planinu i postao vuk. Veruje se da gde ako on štapom dotakne kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom. Zato postoje brojni izvori koji nose njegovo ime. Na ovaj praznik ne rade se teži poslovi, dok se u pojedinim krajevima ne radi uopšte. Ponegde se čak posti cele nedelje pre Savindana.
Verovanja na Svetog Savu
Jedno od najrasprostranjenijih verovanja jeste da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji. Grmljavina je na Svetog Savu zabeležena u narodnoj pesmi o početku bune protiv dahija 1804. godine.
Treću Sveci vrgoše priliku, grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu munja na Časne Verige, potrese se zemlja od Istoka, da se Srblji na oružje dižu, al se Srblji dignut ne smjedoše...
I. P.