Terminom mobing obuhvaćene su sve vrste zlostavljanja na radnom mestu. Pod mobingom se podrazumevaju brojni i različiti oblici ponašanja: moralno zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki teror, fizičko zlostavljanje, uvrede, podizanje tona, ogovaranje i slično.

Mnogi se pitaju da li je i prekovremeni rad vrsta mobinga, s obzirom na to da je zakonom, kao i ugovorom, tačno određeno koliko u određenoj profesiji treba da bude radnih sati.

Advokat Andrija Marković je, govoreći o ovom problemu, pojasnio da se svaki slučaj mobinga treba istraživati zasebno, te da prekovremeni rad u određenim situacijama može biti vid mobinga, a da u drugim to nije.

- Treba razmotriti da li prekovremenim radom poslodavac želi da vas natera da napustite firmu, u tom slučaju govorimo o mobingu. Međutim, ako je cilj sticanje dobiti i postoji dogovor o naknadnom ostajanju posle radnog vremena, onda ne postoji kršenje zakona - istakao je Marković gostujući u emisji „Dobar dan sa Deom i Sarapom“ na televiziji Pink.

Elementi mobinga postoje i onda kada se forsira rad samo jednog zaposlenog, odnosno ako na njega pada veći deo posla, ili samo on ostaje na poslu prekovremeno.

- S druge strane, mobing je i izopštavanje jednog zaposlenog, kojem se obim posla smanjuje, što može da utiče na psihu čoveka: oseća se nesigurno i beskorisno - objasnio je Marković.

Danas se vode elektronske evidencije dolazaka i odlazaka sa posla, što omogućuje uvid u slučaju da se traži neka nadoknada. Prekovremeni rad u tom slučaju može biti naplaćen.

I. P.