Istraživanja doktora Ota Varburga, poznatog biohemičara i dobitnika Nobelove nagrade, pokazala su da ćelije karcinoma koriste šećer kao primarni izvor energije za svoj rast i širenje.

Fenomen je poznat pod nazivom "Varburgov učinak" i karakteriše ga znatno veća sposobnost karcinogenih ćelija za razgradnju šećera, piše portal nijefrka.hr.

Kako šećer utiče na naše zdravlje?

Opšte je poznato da smanjenje unosa dodanog šećera blagotvorno deluje na sve populacijske i starosne grupe. Povećana konzumacija šećera smatra se jednim od krivaca za porast broja dece i odraslih s prekomernom telesnom težinom i/ili gojaznošću. Šećer doprinosi stvaranju karijesa, uveliko skraćuje trajanje prirodnih zuba i njihovog zdravlja, povišava nivo triglicerida u krvi i snižava nivo dobrog holesterola (HDL).

Brojna su istraživanja pokazala da šećer povećava rizik od razvoja metaboličkog sindroma i pridonosi razvoju različitih hroničnih nezaraznih bolesti poput bolesti srca i krvnih sudova kao i dijabetesa. Zbog svega navedenoga smanjenje konzumacije dodanog šećera smatra se zdravom prehrambenom navikom.

Da li je to rešenje?

Treba li, dakle, potpuno da prestanemo da konzumiramo šećer da bismo povećali svoje izglede za preživljavanje tumora? Nažalost, stvari nisu toliko jednostavne. Činjenica jeste da smanjenjem konzumacije ugljenih hidrata dolazi do metaboličkih promena u našem organizmu. Unosom hrane bez šećera znatno se snižava nivo glukoze u krvi, a samim tim manje je i energije za rast tumorskih ćelija.

Možemo ovo uporediti s vožnjom automobila: dok ima goriva, auto će se nesmetano normalno kretati. Ali čim goriva nestane, vaš automobil će stati i neće nastaviti svoje kretanje dokle god mu ponovo ne osiguramo gorivo. Isti je slučaj i sa ćelijama raka: dok postoji izvor energije za rast, one će rasti i širiti se vašim telom. Isključivanjem šećera iz ishrane brzina širenja stanica se smanjuje, a vaši se izgledi za preživljenje povećavaju. Zbog navedenih učinaka bolesnici s malignim bolestima neretko iz ishrane potpuno izbacuju šećer i posežu za takozvanom ketogenom dijetom.

Ketogena dijeta i njen učinak na naše zdravlje

Ketogena dijeta se temelji na velikom unosu masti i minimalnom unosu ugljenih hidrata. Restriktivna dijeta dovodi do velikih promena u organizmu, jer se njome menja primarni izvor energije naših ćelija. Unos ugljenih hidrata smanjuje se na samo 5 odsto ukupnog energetskog unosa. Prosečni unos ugljenih hidrata pri normalnoj, svakodnevnoj zdravoj ishrani iznosi 45 - 55 odsto ukupnog energetskog unosa.

Da li je ketogena dijeta odgovor koji tražimo?

Nažalost, tumorske ćelije su poput virusa u vašem računaru: vrlo su pametne i uvek pronađu izvor energije za svoj rast i širenje. Kako bismo odgovorili na postavljeno pitanje, potrebna su dodatna istraživanja o uticaju šećera na brzinu širenja karcinoma.

Restrikcija potrošnje konzumnog šećera smatra se poželjnom prehrambenom merom, međutim, navode o njenom antikarcinogenom delovanju treba uzeti "sa rezervom".