Ovaj broj se za osam puta povećao u odnosu na period od pre 50 godina.
Govorno-jezički problemi zastupljeni su kod više od polovine dece. Istraživanje Instituta za fonetiku pokazalo je da više od 60 odsto dece ima nekih problema u govoru, a to podrazumeva problem sa mucanjem, nepravilnim izgovaranjem slova, autističnost i slično. Ovaj podatak je alarmantan, jer se brojka za osam puta povećala, ukoliko se uporedi sa podacima od pre 50 godina.
Dr Mirjana Mićović, pedijatar, kaže da je jedan od vodećih uzroka ovome nedostatak komunikacije u porodici.
- Brzi tempo života uslovio je da deca danas mnogo rano kreću u jasle, a tamo ih dočekaju vaspitači koji zbog preopterećenosti ne mogu da se posvete dovoljno detetu. Oni su mali i ne umeju međusobno da komuniciraju, a kod kuće ih sačekaju roditelji koji su preumorni od posla - rekla je ona gostujući u emisiji "Pravac" koja se emituje na kanalu Pink3.
Kako kaže, nije začuđujuće da su deca pre pedeset godina bila komunikativnija i više socijalna jer su rasla u drugačijim uslovima.
- Oni su tada više bili okruženi porodicom, komšijama i drugom decom različitog uzrasta od kojih su mogli da uče komunikaciju - smatra ona.
Audiolog dr Branka Mikić kaže da se godišnje rodi oko 100 dece sa problemom oštećenog sluha, ali da se u ovom slučaju mora voditi računa i o autizmu.
Od pedijatra do psihologa
Roditelji se za probleme sa govorom najpre obrate logopedu, međutim to nije dovoljno. U rad i lečenje mora da se uključi tim stručnjaka: pedijatar, psiholog, dečji neurolog i psihijatar. Ukoliko se dešava da dete muca ili ima problem zamene slova, ako se reaguje na vreme, rezultati su vidljivi kroz nekoliko tretmana.
- Važno je što ranije utvrditi i ispitati dete, po mogućstvu krenuti čak u porodilištu - smatra ona.
Mićović smatra da, što se tiče ovih problema, velika odgovornost spada na roditelje. Kako kaže, dete sa oko godinu i po dana mora u svom govoru mora da koristi bar 20 reči.
- Fond reči je jako važan, i tu ne bi trebalo tražiti izgovore ukoliko dete ne progovori na vreme. Naročito se ne treba oslanjati na genetiku i upoređivati dete sa nekim iz familije ko je takođe kasnije progovorio - dodaje ona.
Dr Mićić ističe da postoji genetska predsipozicija za to, ali dodaje da je to jako retko. Naravno, kako kaže, uslov je taj i da taj rođak sada govori perfektno.
Na genetiku se treba osloniti tek kada se urade sve ispitivanja - tvrdi ona.
J. Stanković