Ubistvo Veska Vukotića pokazalo je da rat između Škaljarskog i Kavačkog klana ni nakon više od tri godine ne jenjava.
Kada se u subotu uveče, negde oko 21 sat, prvo na svim portalima, a zatim i u informativnim emisijama pojavila vest da je u Kotoru ubijen Vesko Vukotić, otac Jovice i Igora Vukotića vođa Škaljarskog klana, deo publike u Srbiji je znao o kome se radi, deo je samo čuo za Škaljarski i Kavački klan, dok deo nikada nije čuo za njih. Činjenica je da više od tri godine slušamo o ova dva klana, naterani učestalim vestima o oružanim obračunima, najčešće sa žrtvama. Ovi obračuni su se, potpuno nepozvani, preselili sa ulica Crne Gore na beogradski asfalt, a stradale su i potpuno nedužne osobe.
Foto: Tanjug
Nekadašnji obaveštajac Boža Spasić kaže da su krajem 1990-ih i početkom 2000-ih dve najjače mafije unutar balkanske mafije bile crnogorska i šiptarska mafija, a crnogorska je u jednom periodu pronašla sigurnu kuću u Beogradu.
Znamo da je čak i do 2014. godine bilo mnogo ubistava na ulicama naše prestonice. Toliko su se ubijali da smo se pitali da li je iko od članova ostao živ – kaže Spasić za Pink. Dešavanja u Valensiji 2014. godine i nestanak oko 200 kilograma kokaina koji je pripadao ljudima iz naselja Kavač, kako ocenjuje Spasić, možda su rezultat podmetačine od strane nekih stranih službi ili policija koje se uglavnom bave drogom i organizovanim kriminalom.
Dešavanjima u Valensiji 2014. započet sukob?
Navodni nestanak 200 kilograma kokaina iz stana u Valensiji 2014. godine podelio je Kotorane na dva klana, nazvana po prigradskim naseljima - Škaljarima i Kavaču. Kako se pisalo, stan iz kojeg je droga nestala pripadao je Goranu Radomanu, koji se u tom trenutku nalazio u pritvoru na Kubi zbog saobraćajke. Iza rešetaka se nije dugo zadržao, jer mu je da izađe pomogao legendarni argentinski fudbaler Dijego Maradona, koji je posredovao na intervenciju poznatog srpskog biznismena. Međutim, dok se Radoman vratio u Španiju, droga je bila nestala.Kako se priča u krugovima u podzemlju, jedan od pripadnika klana uzeo je kokain da bi naplatio to što se o njemu za vreme dok je bio u zatvoru nisu brinuli kako je smatrao da treba.
Dodaje da je zbog tih 200 kilograma kokaina do sada ubijeno oko 30 ljudi.
- To je ono što naša javnost može da registruje, a ubeđujem vas da ima najmanje 60 mrtvih, budući da ima slučajeva za koje se ne zna, za slučajeve u kojima tela žrtava nisu pronađena i slično. Mafijaški obračuni podrazumevaju da se leševi ostavljaju samo kada to mora – objašnjava bivši obaveštajac.
Kada je reč o pretnjama putem čitulja, čega smo svedoci nakon ubistva Vukotića, Spasić kaže da je ovo prvi put da se ovim putem šalju poruke suparničkom klanu da se obračun nastavlja do konačnog istrebljenja. To što je ubijen otac lidera Škaljarskog klana je, kaže, udarac tamo gde najviše boli.
- Druge mafije imaju kodeks da se porodica ne dira, pre svega se ne diraju žene i deca, ali ni stariji ljudi, a Vukotić je upravo bio u godinama. Postavlja se pitanje da li su ta ubistva vezana za poruke, ili ubice naprosto u želji za osvetom nemaju drugu metu, pa ubijaju prvo što im se ukaže kao lagana meta – kaže Spasić za Pink. Dodaje da je mafijaški red poremećen.
Foto: TV Pink Printscreen
Kaže da nije neophodno da je Vukotić bio praćen mesecima, kao što navode neki mediji, budući da profesionalnim ubicama ne trebaju specijalne pripreme. Ipak, dodaje, sve će to otkriti istraga.
Iako su masovne likvidacije počele 2014. godine kaže da je to ipak samo nastavak jednog rata koji se jedno vreme vodio isključivo u Crnoj Gori.
- Crnogorske vlasti i policija preduzimale su neke mere sa kojima kao da su mafijaše proterali iz Podgorice. Razbežali su se malo po Evropi, Južnoj Africi, Južnoj Americi, a sada im Beograd nije sigurna kuća, već glavni grad razbojnika. Ni Novi Sad nije miran i tamo ih ima najviše, pre svega da bi se malo sklonili iz prestonice i tamo imaju na desetine štek stanova. Naša policija je preduzela mere tako što je napravljen spisak lica kojima je zabranjen ulazak u Srbiju jer ugrožavaju bezbednost. Međutim, ti spiskovi validni su samo na granici i iz svega priloženog možemo zaključiti da mafijašima ne predstavlja nikakav problem da putuju u svetu, budući da imaju lažne putne isprave – kaže Spasić.
Spasić kaže da je zabrinjavajuće što se kriminalni obračuni sele u Beograd i Novi Sad i kaže da ga je strah jer „ono što Crnogorci zimi zapetljaju u svojim gradovima, leti raspetljavaju na beogradskim ulicama“.
Škaljarski klan bio je blizak klanu Luke Bojovića dok su Kavčani bili bliski Saletu Mutavom, te su se u Beogradu rasporedili i sa domaćim opasnim momcima.
- Olako se koristi izraz „klan“. Klanovi imaju svoju proizvodnju, recimo droge i distribuciju, dok ovi naši imaju samo distribuciju. Treba oprezno koristiti reč „klan“, jer je nemoguće da izleti toliko mafijaša iz grada kao što je Kotor, a koji ima jako malo stanovnika i iz tih selendri u gradu. To su mafijaši koji su našli svoje pajtaše u našem regionu i to je sada tzv. Balkanska mafija koja deluje i koja se međusobno ubija. Kada se radi o mafiji, do 90-ih smo imali jugoslovensku mafiju kojoj se policija dobro suprotstavljala, a u jednom trenutku je Jugoslavija je za njih postala mala teritorija, pa su počeli da predstavljaju ozbiljan problem – podseća bivši obaveštajac. Zato je, kaže, doneta odluka da se deo te mafije „izbaci“ u inostranstvo. To je, dodaje, bio fantastičan protest i stvorena je sigurna situacija, do sukoba u „Nani“.
