Mostarska petlja danas je nezaobilazna gradska saobraćajnica, a njena izgradnja vezana je za vreme s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka.
Na mestu Mostarske petlje nekada je bio kružni tok - Mostar je dobio ime po mostu koji je svake godine odnosila nabujala Mokroluška reka.
Tada je kroz glavni grad prošao auto-put, a petlja je, za početak, imala ''zadatak'' da zbunjuje gradske šofere, koji je tek trebalo da nauče kako da se snađu u novonastalom lavirintu.
Podsećamo, u to doba još nije bilo puteva koji su imali više traka u jednom pravcu, pa je prestrojavanje mnogim vozačima bila velika nepoznanica.
Uostalom, ovaj deo grada nosio je naziv Mostar i pre izgradnje petlje, mada mnogi sadašnji stanovnici prestonice misle da je ime vezano isključivo za završetak Gazele i neobični raspored saobraćajnica koje su vijugale ispod mosta.
Pa ipak, ''Mostar'' je dobio ime znatno ranije. U sećanjima starih Beograđana dugo je ostala priča kako je nekada, trasom auto-puta, odnosno današnjom Ulicom Franše d’Eperea tekla Mokroluška reka. Ona je povezivala izvore iz Malog Mokrog Luga i praveći vodotok kroz ovu kotlinu ulivala se u Savu ispod današnje petlje.
Sada je ta reka kaptirana i teče ispod ulice, kroz podzemni kolektor. To je armirano-betonski tunel dimenzija 5,5 sa 5,5 metara. Voda i danas huči tuda, ali daleko od očiju Beograđana.
Mokroluška reka je krajem 19. i početkom 20. veka s proleća umela da nabuja i da odnese drveni most kojim su ondašnji varošani prelazili ka Senjaku. Kako su svake godine posle bujica nanovo morali da popravljaju most, tako su stari žitelji našeg grada ovo mesto i prozvali - Mostar.