Mit o neoborivom američkom "nevidljivom" lovcu bombarderu F-117A srušen je u sremskom selu Buđanovci na današnji dan pre 20 godina. “Noćnog sokola” su oborile jedinice jugoslovenske vojske.
Inače reputaciju “nevidljivog” stekao je borbenim letovima nad Irakom u Zalivskom ratu 1991. godine. Prema objavljenim podacima, 1.270 puta preleteo je neprimećeno iračko nebo i bio čak u 39 borbenim misijama.
Nakon svega toga, oboren je 27. marta u vojvođanskoj ravnici, u sremskom selu Buđanovci. To se dogodilo tačno tri dana posle početka NATO bombardovanja Srbije.
“Nevidljivi” postao atrakcija u Srbiji!
U Srbiji su se kod uličnih prodavaca mogle pronaći razglednice sa fotografijom "nevidljivog" aviona i ironičnim natpisima, a među njima je i snimak ostataka aviona natovarenih na kola sa konjskom zapregom.
Letilicu je tada oborio je 3. divizion 250. brigade Protivvazdušne odbrane. To se dogodilo zahvaljujući “manjoj tehičkoj inovaciji” i ispravnoj tehnici, i to je učinjeno sa zemlje.
Avion je pao pošto je prethodno gađan sa dve rakete tipa “neva”. Jedinicom koja ga je oborila komandovao je pukovnik Zoltan Dani.
Američki Njuzvik pisao o obaranju “nevidljivog”
O tome kako su Srbi uspeli da nadmudre NATO, pisao je i njujorški list "Njuzvik" je u julu 1999. Godine. Oni su tada napisali da su "Srbi svaki dan pomerali radare, a uključivali ih samo nakratko, tek koliko je potrebno da se snime maršrute aviona koji dolaze, ali ne dovoljno da bi ih otkrio avion NATO za detektovanje".
Četvrte noći, kako navodi list, dok je F-117A bacao bombe na cilj nedaleko od Beograda, otvor za izbacivanje projektila na avionu na srpskim radarima počeo je da svetli, tako da su Srbi brzo ispalili rakete i pogodili cilj.
Nakn svega, Dejl Zelko, pilot nevidljivog aviona F-117, upoznao sa pukovnikom Zoltanom Danijem koji je oborio "nevidljivog." O tome je napravljen i dokumenatrni film.
"Razmišljao sam o tome kako me srpski vojnici već čekaju dole, jer sam im upravo bombardovao glavni grad"
Zelko je u serijalu Nacionalne geografije "Nikog ne ostavljamo" ispričao kako je preživeo obaranje i kako je izvučen u najvećoj akciji spasavanja još od Vijetnamskog rata.
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
Kada je 27. marta poleteo iz baze Avijano u Italiji, otišao je prvo na sever Srbije, a onda se spuštao južno ka Beogradu, gde je bacio dve bombe teške po 900 kilograma. Kako je ispričao još dok je leteo ka Beogradu pratilo ga je olujno vreme i imao je loš predosećaj.
Foto: Wikipedia/Kobra011
- Nevidljivi ne može da komunicira sa bazom, i znao sam da moji neće znati ako mi se nešto dogodi. Gledajući olujne oblake u mraku, osetio sam neku tegobu od glave do pete. U stvari, bio sam prestravljen - rekao je Zelko.
Nakon što je pogodio metu, planirao je da se vrati u bazu. Ali, onda je počela da dejstvuje naša protivvazdušna odbrana. Ispaljivane su rakete, od kojih je, kako je ispričao, već prva mogla da ga obori. Pošto je izbegao par raketa, jedna ga je pogodila u krilo. Avion je počeo da pada, ali Zelko nije mogao da se katapultira zbog brzog poniranja.
„Mi na ekranima vidimo mrlju. Nemamo pojma o kom tipu aviona se radi“
To veče pamti se kao istorisjki uspeh Trećeg raketnog diviziona. Desilo se da je zastarelim ruskim raketnim sistemom oboren jedan od najsavremenijih američkih lovaca, bombardera. Prvi put je praktično Vojska Srbije dodelia ovakav pokon - rekao je Đorđe Aničić potpukovnik Vojske Srbije u penziji . Dragan Matić penzionisani zastavnik prve klase kaže da su svi NATO avioni u to vreme bili praktično nevidljivi. - Kod nas na ekraninima je odraz aviona kao mrlja. Nemamo pojma o kom tipu aviona se radi. Nama to ništa ne znači – priseća se Matić. Đorđe Maletić zastavnik objasno je da je treći raketni divizion je jedina jedinica koja je bila u dejstvima svih 78 dana. Kako objašnjava, ovaj divizon je jeidni je ovoj državi obezndila materijalne dokaze.
- Sve mi je prolazilo kroz glavu. Moj život, porodica, slika kako tuguju nad mojim kovčegom, aviona koji pada. I odjednom sam se našao u sedištu koje pada. Morao sam da se otarasim sedišta. Nekako sam uspeo, i počeo sam da se spuštam padobranom. Tada sam samo razmišljao o tome kako me srpski vojnici već čekaju dole, jer sam im upravo bombardovao glavni grad - ispričao je ovaj pilot.
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
Pao je u njivu i sakrio se u kanalu za odvodnjavanje. Kaže da je uključio uređaj i počeo da traži GPS signal. Kada je i doleteo helikopter iz Tuzle, bio je u problemu - uređaj za infracrveni signal se pokvario, a na radiju se čulo "javi se, ne vidimo te".
- Iskočio sam iz kanala i upalio signalnu raketu. Čekao sam ko će me prvi uhvatiti. Pritrčala su dva vojnika, nisam znao čiji su dok nisu progovorili na engleskom. Sutradan sam pozvao ćerku i čestitao joj 10. rođendan. Tek tada sam shvatio - spasen sam - ispričao je Zelko.
