Laketić je za Pink.rs govoreći o rezultatima istraživanja koje je sprovela ova komisija istakao da osiromašni uranijm nije jedini toksin kojem su građani bili izloženi tokom NATO bomabrovanja, te da je bilo i mnogo opasnijih jedinjenja.

Naučno-medicinska studija koju je Komisija za utvrđivanje istraživanja posledica NATO bombradovanja uradila sa Institutom za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" je pokazala da kod dece u uzrasnoj grupi od 5 do 9 godina, a koja su rođena posle 1999.godine, postoji određena tendencija rasta oboljevanja od malignih bolesti.

Studijom je utrvrđeno da postoje naznake statističke značajnosti vezano za tu grupu populacije, za maligne bolesti krvi.

Kako je Laketić objasnio oni mogu da se dovedu u vezu sa nekim toksinom, nekim otrovom.

- Konkretno, nažalost, ne možemo precizirati koji je otrov delovao na određenu generaciju. Za apsolutnu identifikaciju uzroka, odnosno uzročnika takve veze, neophodno je vreme i značajno opsežnija biohemijska i toksikološka istraživanja – precizirao je Laketić.

U okviru studije analizirana je učestalost malignih oboljenja kod dece koja su rođena u centralnoj Srbiji, pre i posle NATO bombradovanja.

- Da je rađeno istraživanje na odraslim osobama postojalo bi mnogo fatora rizika alkohol, gojaznost, dijabetes.. i u takvim situacijama bi u daljem istraživanju bilo teško definisati šta je od faktora rizika uzrokovalu određenu malignu bolest. Zbog toga smo se opredelili da grupa koja se istražuje budu deca, kako bi uklonili faktore rizika, on je ili mali faktor rizika ili ne postoji, a rezultat bio validniji – naveo je Laketić.

Istraživači su koristili pristup koji se sastojao u tome da se analizira učestalost određenih malignih bolesti kod različitih generacija, ali u istom uzrastu. Za svaku generaciju se određivao statistički rizik, odnosno sa kojim procentom verovatnoće jedna generacija ima rizik da oboli od određene maligne bolesti.

Kada su odredili rizik, analizirali su učestalost svih tumora u određenom generacijskom uzrastu i najčešći tumori koji se javljaju kod dece od 0 do 4 godine su neuroektodermalni, od 5 do 9 godine se javljaju maligne bolesti krvi, od 10 do 14 godine javljaju s tumori mozga, od 15 do 18 godine se najčešće javljaju solidni tumori.

Budući da je primetimo da se podaci i stopa rizika i stopa oboljevanja za određenu generaciju razlikuju postoji sumnja da je ta generacija bila izložena nekom toksinu koji je uzrokovao da ta deca budu pojačano osetjiva na nastanak određenih malignih bolesti.

- Ovo su samo početna istraživanja i podaci jer se radi o jednom kompleksnom problemu koji je jako složen i komplikovano je dokazati ga – istakao je Laketić i najavio nastavak istraživanja kako bi se identifikovao uzočnik porasta broja rizika oboljenjavanja od raka.

Istraživanjem je utrvrđeno da su generacije rođene u periodu 1999.godine u uzrasnoj grupi od 5 do 9 godine, gde su ispitivali maligne bolesti krvi pojačano osetljive na nastanak određenog maligniteta. Značajan porast oboljevanja je postojao i u grupi od 15 do 18 godina ali rezultati, kada je reč o toj grupi, mogu biti poznati tek za nekoliko godina.

Studija nedvosmisleno pokazuje da su više generacija u određenom osetljivom periodu bile izložene nekom fakoru koji ih je učinio osetjivijim za oboljevanje od određenih malignih bolesti u odnosu na neke druge generacije u istom uzrastu.

- Osiromašeni uranijum se u svesti naroda percipira kao osnovni, a možda i jedni toksin koji se našao u Srbiji, ali toksini i otrovi koji su se oslobodili tokom NATO bombarodovanja neki od njih po toksičnosti i kancerogenosti prevazilaze značajno toksični efekat osiromašenog uranijuma – ističe Laketić.

Kako je dodao, osiromašeni uranijum jest vrlo toksičan.

- Osiromašeni uraniju ima veoma značajan toksičan hemijski efekat jer je jako nestabilan i vrlo brzo oksidira formirajući uranilna jedinjenja, uran 4 i uran 6 soli koja su i u svetskoj nomenklaturi evidentirana kao izuzetno snažan nefrotoksin - objašnjava Laketić.

Međutim, kako ističe tokom NATO bombarovanja u Srbiji su završili i otrovi toksičniji od osiromašenog uranijuma.

- Tu je piralen koji predstavlja najsnažnije kancerogeno jedinjenje, a nalazi se u trafo ulju, derivati benzena, hlora... Doživeli smo jednu veliku ekološku katastrofu 1999. godine i pred tim ne smemo žmureti – napominje Laketić.

On ne isključuje mogućnost da se u budućnosti poveća broj obolelih od kacera među generacijama koje su bile izložene NATO bombarodovanju.

- Nažalost trendovi su takvi kavi jesu, postoji ta uzlazna kriva. Mislim da će se takva tendencija nastaviti – pribojava se Laketić.

Komisiju za utvrđivanje posledica NATO bombradovanja po zdravlje stanovništva je prošle godine osovala Narodna skupština Srbije i plan je da se istraživanja u ovoj oblasti nastave.