Gosti emisije Pravac koja se emituje na Pink3 kanalu kažu da je Milanković "renesansni naučnik", koji zajedno sa Teslom i Pupinom je naučni svet uzdigao visoko.
Ove godine se navršava 140 godina od rođenja velikog srpskog naučnika Milutina Milanovića i 110 godina od njegovog dolaska u Srbiju. Ovaj svetski priznati naučnik je za razliku od Tesle i Pupina, skoro kompletan svoj naučni rad zasnovao u Srbiji.
Milutin Milanković je prvi građevinac u Srbiji koji je doktorirao sa nepunih 26 godina. Prof. Marko Ivetić sa Građevinskog fakulteta i predsednik upravnog odbora udruženja Milutin Milanković je za emisiju Pravac rekao da je Milanković išao dotle da je sam finansirao gotovo sve svoje projekte na kojima je radio.
- On je takođe samu izgradnju mosotova modernizovao, jer je ulagao maksimalno u sve svoje projekte i hteo da ih što više poboljša. U pravom smislu je bio inženjer ceo svoj život – rekao je Ivetić.
Foto: TvPink Printscreen
Prof. Branko Kovačević predsednik Akademije inženjerskih nauka i dekan Elektrotehničkog fakulteta ga naziva „renesansnim naučnikom“.
- Svi oni, sa Teslom i Pupinom, bili su odlični matematičari, teoretičari i fizičari. Pre svega bili su inženjeri. On je sve radio na osnovu matematičkog modeliranja. Imao je samo papir i olovku. Danas ljudi imaju mnogo podataka, računara i usmereniji su na jednu sferu i oblast – pravi paraleleu Kovačević sa Milankovićem i savremenim naučnicima.
Tvorac najtačnijeg kalendara
Da Srbi slave Božić i Srpsku Novu godinu po Milutinu Milankoviću, onda bi ove praznike obeležavali 13 dana ranije odnosno poštujući kalendar svetski poznatog geofizičara, klimatologa i astronoma. Milankovićev kalendar je najtačniji pošto, za razliku od julijanskog i gregorijanskog računanja vremena, kasni po jedan dan tek na svakih 28.800 godina.
Foto: Tanjug
Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da julijanski kalendar od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji kasni po dan na svakih 128 godina. Zbog toga je na taj kalendar dodao 13 dana.
Poznati astronom napravio je kalendar na inicijativu vaseljenskog patrijarha Milentija IV koji je 1923. godine smatrao da je potrebno uspostaviti novo računanje vremena zbog velikog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkvi.
Slavko Maksimović predsednik udruženja Milutin Milanović kaže da je razlog zbog čega se u Srbij ne koristi kalendar ovog naučnika zapravo to da se čekalo da ga ruska Pravoslavna crkva najpre prihvati, pa da onda to uradi i srpska.
- Imamo slučajeva da je u nekim pravoslavnim crkvama došlo do raskola zbog tog kalendara. Patrijarh Irinej smatra da je kalendar dobar, ali još uvek se čeka pravi trenutak – kaže Maksimović, i objašanajva da je „cela mudrost zapravo da Uskrs dođe na mesto na koje treba da bude“.
- Suština je da se Uskrs ne poklopi sa Jevrejskim praznikom. Kalendar je najtačniji od svih – kaže on.
O Milankoviću
Milutin Milanković (Dalj, 28. maj 1879. — Beograd, 12. decembar 1958) bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka kao i popularizator nauke i fizičar. Vanredni profesor primenjene matematike bio je od 1909. do 1920. godine (osim 1914—1918), dok je kao redovni profesor nebeske mehanike radio od 1920. do 1955. (osim 1941—1945) na Univerzitetu u Beogradu. Bio je dekan Filozofskog fakulteta školske 1926/27, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata počev od 1948, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu od 1948. do 1951, član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije od 1948. do 1953. itd. Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce; danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti.
Želeo da radi u Srbiji
- Milutin Milaković je svoj naučni rad zasnovao u Srbiji, on se kvalifikova u Austirji, ali je želeo da se kvalifikuje za Srbiju. Ne treba zaboraviti da je kao najbolji đak bio u poseti Srbiji i odatle poneo najbolje utiske – kaže Ivetić, naglašavajući da da je Milanković bio i inovator.
- On ima nekoliko patenata, bukvalno je uveo i novine u građevinsku praksu – ojašnjava Ivetić.
Foto: TvPink Printscreen
Danas, 140 godina kasnije, Milutin Milanković i dalje služi nako inspiracija mnogim mladim naučnicima u Srbiji ali i naučnicima u svetu. Njegovi radovi u građevini su i dalje aktuelni, kažu gosti Pravca.
