Stanisavljević je u intervjuu za „Kurir” opisala na koji način je u protekle četiri godine promenjena slika socijalne zaštite prestonice, ali i najavila nove projekte i usluge koje će olakšati život Beograđanima.

– Grad Beograd se snažno zalaže da svi građani, a naročito deca kao najugroženija grupa, ostvare svu neophodnu vrstu podrške u najadekvatnijim uslovima. Za decu kojoj je naša pomoć potrebna uvek moramo biti tu, da im pokažemo da nisu sami, da ima ko da ih zaštiti, da im pruži podršku, da ih usmeri na pravi put. Zato je otvaranje Prihvatilišta za decu jedan od najvažnijih i najlepših projekata koji smo sproveli i to je rezultat timskog rada celog grada, a sve kako bi deca sada imala najbolje moguće uslove i ustanovu kakve nema u ovom delu Evrope. Deca su sada zaštićena i nalaze se na sigurnom – istakla je Stanisavljevićeva.

Ona je podsetila da su prethodne gradske vlasti ostavile ovu ustanovu u 250 kvadrata neadekvatnog i neuslovnog prostora sa samo 16 kreveta.

– Raspadnuti zidovi, memla, nedovoljno mesta, tako je izgledala ustanova za decu kakvu smo je 2014. zatekli. Onakav prostor je bila slika i prilika socijalne zaštite prethodnih gradskih vlasti. Novi prostor Prihvatilišta u Živka Davidovića, koji smo posle 21 godinu zvanično otvorili 25. februara, ima 1.700 kvadrata, 16 spavaćih soba, prostorije za dnevni boravak, radionice, individualne tretmane, biblioteku sa informatičkom radionicom, salu za vežbanje, muzičku sobu... Ima dovoljan broj kupatila, odvojeni medicinski blok, blok za prijem novih korisnika, a kapacitet je povećan na 48 korisnika. Naš grad prvi put ima i uslugu svratišta za decu ulice, kapaciteta 30 dece dnevno koja tu mogu da borave – rekla je Nataša Stanisavljević.

Ona je dodala da je u ovoj ustanovi tokom 61 godine rada zbrinuto preko 70.000 dece. U toku godine kroz Prihvatilište prođe od 400 do 600 dece koja pripadaju svim kategorijama sistema socijalne zaštite. Trenutno je na smeštaju u Prihvatilištu 24 dece, uzrasta od sedam do 18 godina. To su deca bez roditelja, žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja kojima je potrebno hitno izmeštanje iz porodice ili sklanjanje s ulice. Prihvatilište je prvi susret deteta s takvom vrstom institucije i zato je bitno da taj prostor bude human i prilagođen deci i da ona ne osete da su izdvojena ili izolovana.

Govoreći o planovima, Stanisavljevićeva je rekla da je među prvim velikim projektima rekonstrukcija Prihvatilišta za odrasla i stara lica, odnosno Prihvatilišta za beskućnike u Kumodraškoj ulici. To je najveće prihvatilište, kako je istakla, na nivou Srbije koje sada ima kapacitet 104 korisnika, ali zimi zbrinjava i više od 140 korisnika.

– U narednih mesec dana znaćemo koji je stepen proširenja moguć. Ove godine počinjemo projektovanje novog objekta centra za socijalni rad u Barajevu i dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju, a počinjemo i izgradnju novog objekta za decu sa smetnjama u razvoju u Lazarevcu – istakla je sekretarka za socijalnu zaštitu.

Prema njenima rečima, za prethodne četiri godine otvoreno je 10 klubova za naše najstarije sugrađane. Ove godine otvaramo, kako je rekla, još dva nova kluba za penzionere u Železniku i Mirijevu i kompletno se renovira klub na Novom Beogradu, na Ledinama.

Nataša Stanisavljević je istakla da se ove godine uvodi novi servis za pomoć u kući majkama dece sa smetnjama u razvoju. Takođe, u narednih mesec dana otvaraju se socijalni stanovi za decu stariju od 18 godina koja izlaze iz domova ili hraniteljskih porodica, a do kraja godine počinje i projekat „Kuća na pola puta” kojim će grad prvi put obezbediti stanove za žene koje izlaze iz sigurnih kuća.

Ona je posabno naglasila da se Grad Beograd svojim merama bori za natalitet.

– U Beogradu se godišnje rodi oko 20.000 dece, a od 2016. smo prvi put uveli da svaka porodilja dobije pomoć Grada Beograda od 10.000 dinara. Ponosna sam što smo prvi put od prošle godine uveli pomoć za majke koje rode treće dete u iznosu od 30.000 dinara, a od ove godine i za majke blizanaca od 50.000 dinara. Takođe, žena koja rodi prvo dete dobija još 10.000 dinara, a važno je da se ove pomoći sabiraju. Samo na ime pomoći 2018. je isplaćeno 303 miliona dinara za 17.210 porodilja. Takođe, prvi smo grad koji je uveo uslugu „E-beba”, objedinivši sva gradska prava i roditeljski dodatak, tako da žena već u porodilištu elektronski popuni zahtev i time sve završava – rekla je Nataša Stanisavljević.

Takođe, kako je naglasila, Grad Beograd uskoro pokreće novu uslugu „Predah smeštaja”, namenjenu korisnicima sa smetnjama u razvoju, u potpuno novom objektu izgrađenom za te namene, čiji će kapacitet biti 50 korisnika.

– Ova usluga obezbeđuje povremeni i kratkoročni smeštaj radi pružanja podrške korisnicima i njihovim porodicama, sa krajnjim ciljem ostanka korisnika u porodičnom okruženju – rekla je Nataša Stanisavljević.