Evropska unija je od pre dva dana bliža odluci da se od 2021. godine ukine prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena. Naime, Odbor za saobraćaj i turizam Evropskog parlamenta usvojio je predlog koji je Evropska komisija iznela prošlog leta da se uvede jedinstvena satnica tokom cele godine, uz preporuku da poslednje pomeranje kazaljki bude 2021. Preostaje da predlog ratifikuju EP i parlamenti članica Unije, koji će odlučivati o tome da li će njihove zemlje da zadrže letnje ili zimsko vreme.

Ako se u Briselu odluče za promene, tome će se svakako prikloniti i ostale države koje teže članstvu u EU, kao što je i naša zemlja, koja svoje zakonodavstvo usklađuje sa zakonima EU. Pre toga Srbija mora da usvoji svoj zakon o računanju vremena, budući da je važeći usvojen 2006, još kada smo bili u zajednici sa Crnom Gorom. Izmene tog zakona sastavila je posebna radna grupa u avgustu prošle godine, u jeku evropske rasprave o računanju vremena, ali su one povučene iz procedure. Zato u Srbiji važi zakon od pre 13 godina koji pomeranje kazaljki predviđa dva puta godišnje - poslednje nedelje u martu i poslednje sedmice u oktobru. Očekuje se, međutim, da će posle konačne odluke Brisela naša zemlja, odnosno Ministarstvo privrede nove izmene zakona o računanju vremena prilagoditi onima u Uniji.

Preporuka Odbora za saobraćaj i turizam EP, usvojena pre dva dana, usledila je posle više zahteva evropskih poslanika, mnogobrojnih peticija građana i ispitivanja mišljenja više od 4,6 miliona stanovnika EU u anketi koja je trajala od 1. jula do 16. avgusta prošle godine. Ukoliko preporuka Odbora prođe glasanje u Evropskom parlamentu, one zemlje koje se budu odlučile da zadrže "standardno", odnosno zimsko vreme, poslednji put bi kazaljke trebalo da pomere u oktobru 2021, dok bi one koje se odluče za letnju računicu to mogle da učine u martu iste godine. Kada je reč o Srbiji, ostaje pitanje koje vreme će odgovarati našim građanima - letnje ili zimsko, kao i da li će imati priliku da na neki način glasaju o tome.

- Što bolje iskorišćavanje obdanice je u osnovi rešavanja pitanja računanja vremena - kaže Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković". - U našoj javnosti se, međutim, često raspravlja o zimskom i letnjem čitanju vremena, a previđa se treće, sasvim ravnopravno rešenje koje odgovara onom pre uvođenja ukaznog vremena 1983. godine. Ovo rešenje, naime, objedinjuje prednosti i poništava mane zimskog i letnjeg čitanja vremena. Ako bismo ga primenili, ostali bismo u osnovnoj časovnoj zoni, onoj koju zovemo zimsko vreme, ali bismo početak radnog vremena pomerili jedan čas unazad. To znači da bismo radili od osam do 16, a ne od devet do 17 časova.

Kako kaže, tvrdi da je svako rešenje bolje od pomeranja kazaljki.

Za koje god rešenje da se opredelimo, biće bolje od dosadašnje prakse. Ukoliko odaberemo letnje računanje vremena, početkom jula će svitati u pet ujutru, a obdanica će trajati do 20.30. Ako se, pak, priklonimo zimskom, obdanica će trajati od četiri do 19.30, ali će u tom slučaju onaj ko ustane u sedam prespavati tri sata dnevnog svetla - kaže Simonović.