Statistika svedoči da je u prethodnih deset godina oko 350 žena u Srbiji završilo u čitulji nakon porodičnih svađa, a aforizam koji kruži društvenim mrežama „Niko ne garantuje udatoj ženi da će umreti prirodnom smrću” možda na najstrašniji način svedoči o realnosti u kojoj je žena najmanje zaštićena u svom domu.

Statistike takođe govore da svaka treća žena trpi neki oblik fizičkog ili psihičkog nasilja. Setimo se napada na novinarke i političare od strane onih koji ne podržavaju aktuelnu vlast. Ovo su najbolje ilustracije teze kakav tretman žrtve nasilja imaju u našem društvu.

Dok socijalni analitičari ocenjuju da smo mi društvo koje ozbiljno toleriše nasilje i dozvoljava ga na različitim mestima, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević tvrdi da svaka žena može da postane žrtva nasilja. U sigurnim ženskim kućama boravile su žene gotovo svih obrazovnih i socijalnih profila, od čistačica do profesorki univerziteta.

- Sve tri sigurne ženske kuće stalno su pune – u njima se trenutno nalazi preko pedeset žena i dece, a samo tokom prethodne godine spas u poslednji čas u njima je potražilo 164 žena i dece. Kod nas borave žene koje su godinama batine bukvalno dobijale za doručak, ručak i večeru i nisu imale podršku okoline za izlazak iz tog porodičnog pakla. Mnoge žene dolaze u sigurnu kuću, jer jednostavno nemaju kuda da pobegnu od nasilnog partnera, a neke svesno izbegavaju odlazak kod porodice i prijatelja jer strahuju da će nasilnik pokucati na njihova vrata i kazniti ih zbog pružanja utočišta - priča Stanojevićeva.

Ona dodaje da, nažalost, promena zakona ne utiče na svest nasilnika, te da joj nije jasno zašto se nasilje u porodici ne goni po službenoj dužnosti, već je žena ta koja mora da povede slučaj protiv nasilnika.

Kada je reč o dešavanjima u politici i napadima na žene, ona je istakla da se takvim ponašanjem podstiče nasulje u celoj zemlji.

- Ovo što se dešava trenutno u politici otvara vrata svim nasilnicima u Srbiji. Ako neko ko je nasilan po prirodi vidi ili čuje to, on će sutra da kaže svojoj ženi “Ma ko si ti, kada ona može da bude, a na toj funkciji, nazvana tim imenima, šta ti onda hoćeš”, pa da je ponovo nazove svim tim imenima, i da pri tom ona dobije batine – navela je Stanojević za Pink i dodala:

Nasilje nad ženama u Srbiji se godinama toleriše i to ne može da bude privatna stvar. Ona je ocenila da žene ne prijavljuju nasilje jer pored straha postoji i sramota, ali da mora da se radi na podizanju svesti o tome da se nasilje ne sme trpeti.

Iako je u prvih godinu dana primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici izrečeno oko 10.000 hitnih mera udaljenja nasilnika iz kuće, odnosno zaštite žrtve, Stanojevićeva ističe da su u unutrašnjosti Srbije lični odnosi jači od svakog zakona.

- Kada živite u malom mestu, u kome se svi međusobno poznaju i povezani su komšijskim, kumovskim, prijateljskim i rodbinskim vezama, verovatnoća da će policija doći u kuću žene koja je prijavila nasilje i privede domaćina izuzetno je mala. Čak i ako se nasilnik uhapsi i provede u pritvoru mesec dana, on se vraća u istu kuću i neretko pravi proslavu s muzikom kako bi celom selu, a pre svega ženi, pokazao ko je gazda i koliko je moćan. Podatak da većina ubijenih žena nije prijavila nasilje govori o tome da one nisu imale poverenja u institucije ili da su se plašile reakcije nasilnika - zaključuje ona.