Šefica odseka za hidrološke prognoze u RHMZ Jelena Jerinić rekla je za Tanjug da je situacija pod kontrolom i da su svi manji i srednji vodotoci u opadanju, osim onih u Banatu, koji su u porastu, ali će biti na nivou redovne odbrane od poplava.

- Dunav, Tisa i Sava su u porastu. Sava nam je u fokusu pažnje jer su na uzvodnoj deonici bila velika izlivanja i očekujemo vrh 8. februara, ali na nivou redovne odbrane kod Šapca, a kod Sremske Mitrovice i Beograda ispod redovne odbrane - rekla je Jerinić.

U Šapcu se očekuje da će biti prevaziđena granica redovne odbrane od poplava, ali situacija neće biti na nivou vanredne.

- Izlivanja neće biti i sve službe su na terenu i prate situaciju, naša upozorenja i prognoze - rekla je Jerinić.

Ona je dodala da je na ostalim rekama "sve pod kontrolom", i da se voda povlači tamo gde si izlilla.

Naime, juče su se usled topljenja snega, izlile Zapadna Morava i Bjelica, dok je nivo ostalih reka u zapadnoj Srbiji bio u porastu. Zapadna Morava je u najnižoj tački poplavila lokalni put između kraljevačkog naselja Grdica i sela Oplanići, kao i nekoliko desetina hektara poljoprivrednog zemljitša u ovom delu svog priobalja. Jerinić je istakla da je važno da se kanali cište i da je situacija znatno bolja u odnosu na onu iz 2014. kada su Srbiju zadesile velike poplave. Ona kaže i da se nigde ne očekuju problemi, odnosno vanredna situacija odbrane.

U narednom periodu očekuje se suvo i stabilno vreme, sa temperaturom malo iznad proseka za ovaj period, dodala je. Izvršni direktor za uređenje, korišćenje i zaštitu voda u JP "Srbijavode" Veljko Dimitrijević kaže da su svi vodostaji na velikim rekama u Srbiji u granicama prosečnih vrednosti za ovaj period.

- U narednom periodu ne očekujemo ni da uđemo u redovnu odbranu. Dunav je miran, imamo blagi porast na ušću u Srbiji, ali sve u granicama normalnih oscilacija karakterističnim za ovaj period - rekao je Dimitrijević za Tanjug.

On je naveo da na Zapadnoj Moravi postoje "slaba mesta", ali da postoji operativni plan i ljudstvo koje se brine o tome. Kako kaže, na toj reci, na jednom manjem potoku kod mesta Grdice, nedaleko od Kraljeva, uključena je pumpa, a viši vodostaj zabeležen je i kod ušća Bjelice, ali nema izlivanja iz korita. Svake godine tu je slična situacija.

- Za sada nemamo ništa ozbiljnije kao pretnju i sve je pokriveno operativnim planom za odbranu od poplava, sva oprema i ljudstvo su spremni, kao i mehanizacija da intervenišemo u svakoj sitauciji. Sada nemamo ništa što bi izlazilo iz okvira normalnih uslova - rekao je Dimitrijević.

Može se očekivati na nezaštićenim područijima, manjim bujičnim potocima da usled otapanja dođe do manjih bujica, kližišta i ekipe su spremne da intervenišu u skladu sa planovima koji su uglavnom u nadležnosti opštinskih organa i da saniraju posledice u saradnji sa Sektorom za vanredne siituacije i vodoprivrednim preduzećima.

- Tamo gde imamo izgrađene sisteme zaštite, ne vidimo posebnu opasnost, situacija je pod kontrolom - istakao je Dimitrijević.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević kaže da je u poslednjih pet godina, od poplava 2014, u sanaciju republičkih vodotokova u Srbiji uloženo 100 miliona evra. Izgradnja novih nasipa, obnova ovbaloutvrda, čišćenje rečnih korita izvedeni su na 500 lokacija.

Blagojević dodaje da su u toku projekti vredni 17 miliona evra, na lokalnim vodotocima, koji su najveći problem.

- Nakon 2014. godine veliki novac je oprednjen za preventivnu infrastrukturu, za zaštitu od plavljenja. Radi se o sredstvima od oko 100 miliona evra, a to su sredstva preko redovnog budžeta vodoprivrednih preduzeća - rekao je Blagojević.

Sredstva su stigla iz različitih izvora, iz budžeta, kredita, donacija, za obnovu, unapređenje i izgradnju potpuno novih objekata za zašitu od plavljena.

- Zahvaljujući svemu tome, mogu da kažem da je Srbija danas bezbednija nego 2014. godine, ali ne mogu da kažem da je bezbedna. Mi se suocavamo sa sve intenzivjnijim i češćim padavinama, koje su posledica klimatskih promena - rekao je Blagojević.