Sve je počelo kao obična respiratorna infekcija, ali za samo nekoliko dana Dimitrije završio na intenzivnoj nezi i borio se za život.

- Dimitrije se žalio da ga boli glava, leđa, cele noge. Noge su mu postale mlitave i nije mogao da ih pokreće, a i u rukama je počeo da oseća tremor. Doktor u domu zdravlja je rekao da je u pitanju samo jači virus i prepisao mu antibiotik. Ali, iako su prve analize bile dobre, ja sam znala da nešto nije u redu jer nikada do tada nije tako reagovao na neki virus. Zbog toga smo ga sutradan vodili na Institut za majku i dete, gde su takođe rekli da je virus, pa ista priča u Tiršovoj, i tako smo se danima šetali bez prave dijagnoze. Na kraju smo privatno uradili skener glave i tu je sve bilo u redu, ali je neurolog u toj ustanovi shvatio da nešto nikako nije u redu i njihovim vozilom dete je odvezeno na Institut gde su najzad shvatili ozbiljnost situacije i hospitalizovali ga – priseća se dečakova majka Milena agonije kroz koju su prošli.

Usledila i je konačna dijagnoza - maleni Dimitrije oboleo je od Transverzalnog mijelitisa, veoma retke bolesti koja mu je zahvatila celu kičmu i dovela do oduzetosti donjih ekstremiteta. Od tada je u kolicima.

- I kada se saznalo koja bolest je u pitanju, lečenje je nastavljeno na isti način. Zbog jakih lekova Dimitrije je sada dobio niz propratnih bolesti, ima sediment u mokraći, kamen u bešici, osteoporozu. Trenutno prima nefrološku terapiju – kalijum, magnezijum, lekove za izmokravanje, lekove za kosti. Svakodnevno dva puta na dan naporno radimo sa njim vežbe koje nam je fizijatar pokazao, dva puta nedeljno idemo na bazen, a u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Sokobanjskoj od pre godinu dana mu je uključena elektrostimulacija mišića, ali samo dva puta nedeljno. Njegov oporavak ide veoma sporo. Desna noga se delimično oporavila, tako da na nju na nekoliko sekundi može da stane, naravno uz pridržavanje, dok je leva još uvek slaba. Ne može da napravi ni jedan korak – tužno priča mama Milena.

Zbog slabijeg imuniteta, fizikalne terapije i medikamenata koje pije Dimitrije nije mogao da u septembru krene na redovnu nastavu u školi sa svojim vršanjacima, već uči kod kuće.

Uprkos svemu, Dimitrije je jedno veselo i pametno dete koje razume zašto ne može da ide u školu sa svojim drugarima, ali snažno veruje da će im se uskoro pridružiti.

- U početku je bilo veoma teško, čak smo izbegavali da prolazimo pored vrtića ili parka gde se do juče igrao sa decom. Ipak, Dimitrije je pravi borac koji veruje, kao i svi mi oko njega, da će jednoga dana ponovo trčati, igrati fudbal, voziti trotinet… Pun je života, puzi po kući, igra se sa loptom, ima snage i energije za sve nas zajedno. Uz njega i ja i suprug dobijemo neku nadljudsku snagu da sve ovo izdržimo – ističe mama Milena.

Nažalost, najveći problem je to što da bi Dimitrije prohodao, potrebne su terapije i savremeni uređaji za jačanje i stimulaciju mišića kojih u Srbiji nema.

- Da bi Dimitrije imao priliku da ponovo prohoda nužno je da se lečenje nastavi u inostranstvu. Međutim, mi nismo u mogućnosti da isfinansiramo tako velike troškove, posebno zato što samo suprug radi, dok sam ja posvećena detetu. Troškovi lečenja i rehabilitacije za samo dva meseca iznose oko 50.000 evra i to je novac koji klinici mora biti uplaćen da bi uopšte krenuli na put. Do sada je zahvaljujući humanim ljudima prikupljen deo novca, ali za lečenje je potrebno mnogo više - priča Milena i moli sve ljude koji su u mogućnosti da pomognu njihovom mezimcu da stane na noge.