Srpska nova godina je novijeg datuma i taj naziv je dobila zato što su je u Kraljevini Jugoslaviji slavili samo Srbi, kazala je kustos Etnografskog muzeja Milica Obradović napomenuvši da je pravilniji naziv Pravoslavna nova godina jer se slavi i u Rusiji, Gruziji i Moldaviji.

Obradović je istakla da se u selima nije slavila Srpska nova godina, već Mali Božić.

Za ovaj praznik se vezuju brojni običaji. U nekim selima se kao i za Božić u kuću unosi badnjak i dolazi položajnik, a u drugim se prave mali krstovi od badnjaka koji se drže u kući kako bi je sačuvali.

Obradović je navela da se za ovaj praznik vezuju i brojna verovanja o predviđanju budućnosti.

- Odvoji se 12 korica luka i napune se vodom. Ako voda ispari ili iscuri tog meseca će biti suša- navela je Obradović i dodala da sneg na dan Malog Božića – 14. januara najavljuje plodnu i rodnu godinu.

Prema njenim rečima, u Bosni bi se devojke u ponoć popele na tavan i bacile cipelu i ako padne okrenuta od kuće to bi zanačilo da će se udati.

Za Mali Božić se mesi se vasilica – kolač koji je sličan česnici.

Obradović je kazala da je važno je da budni dočekamo Pravoslavnu Novu godinu, a bogata trpeza predskazuje dobru godinu, zdravlje i uspeh na različitim poljima.

S.M.