Ovako su glasili naslovi vesti o samubistvima koje su obeležile vikend. Dok javnost prebira po teškim životnim pričama ljudi koji su digli ruku na sebe, kao svedoci ovih velikih tragedija, moramo se zapitati da li postoji način da se suicid spreči.

Kobnog 26. januara bračni par Nikolić bacio se sa stambene zgrade u Borči. Zajedno su otišlu u smrt godinu dana nakon što je na isti način sebi presudio njihov sin. Istog dana samoubistvo je počila i jedna žena u drugom delu Beograda, a sutradan je mladić (25) pucao sebi u glavu.

Spletom srećnih okolnosti jedna tragedija je sprečena - policajac je istgrao nož iz ruku muškaracu koji je prethodno sebi prerezao vene i prislonio sečivo na vrat.

Koji su okidači i motivi i da li možemo prepoznati da će neko pokušati da presudi sebi pitali smo doktorku Aleksandru Buberu, spec. psihijatrije.

Buber za Pink.rs objašnjava da je samoubistvo u krajnoj liniji samoprezir ili samomržnja sprovedena u delo.

- Najčešći motivi su da osoba spase sebe ili svoje najbliže od patnje koju više ne može da podnese - navodi Bubera i dodaje da osobe koje počine suicid duže vreme da li njihov život ima smisla i da li uopšte postoji smisao.

Kako kaže, jednim delom sebe veruju da nema više smisla živeti iz različitih razloga, a drugim delom sebe ipak želi da živi i pokušava da nađe razloge da nastavi život.

- To znači da postoji tzv. “unutrašnji konflikt” unutar same osobe između delova njene ličnosti. U nekom trenutku, jedan od ovih delova “nadvlada”, pa u zavisnosti od toga osoba nastavlja ka planiranju i eventualnom izvršenju samoubistva, ili se odluči da potraži pomoć i da nastavi da živi – rekla je doktorka Aleksandra Bubera.

Kako kaže, osobe koje razmišljaju o samoubistvu, nekada to podele sa svojom okolinom, a nekada ne.

- Postoje i slučajevi kada osoba odjednom odluči da pokuša ili izvrši samoubistvo. Tada se najčešće radi o osobama koje su pod uticajem naredbodavnih halucinacija – osoba ima utisak da čuje glas koji joj naređuje da bespogovorno i odmah izvrši takav čin. Ovo se ponekada dešava kod nekih teških psihičkih poremećaja – psihoza - rekla je Bubera, i dodala:

- Povremeno se javi i impulsivno odlučivanje po ovom pitanju, mada i tada najčešće postoji neki period u kojem osoba razmišlja o ovakvom činu, ali mnogo impulsivnije odlučuje, nego što je to prethodno opisano.

Ovo se najčešće dešava kod osoba koje i inače imaju impulsivan obrazac odlučivanja, kao što su to npr. osobe sa određenim poremećajima ili organizacijom ličnosti

Bubera ističe da se razlozi i okidači obično dve različite stvari.

- Okidač je nešto što je “poslednja kap u čaši”, neki događaj koji se desio stvarno u spoljašnjosti, ali i neko sećanje ili predviđanje u budućnosti o kome osoba misli i to bude onaj “teg” koji pretegne ka samoubistvu. Razlozi su različiti i individualni za svaku osobu. Ono što je zajedničko jeste da iz različitih razloga, različitom logikom zaključivanja koju prate različiti životni događaji i emocije osoba dođe do krajnjeg zaključka da za nju takvu kakva jeste, u svetu takvom kakav je, nema smisla više da živi, da probleme ne može da reši, da nije u stanju da više trpi patnju, ponekada i da ne opterećuje svoju okolinu (ili ponekad čak i da okolina konačno shvati koliko im je teško) i da je stoga najbolje rešenje da se ubije – istakla je ona.

Bubera je naglasila da će nekada osoba najaviti svoje razmišljanje, pa ponekada i plan, jasno, verbalno, ili pismeno kao pokušaj, vapaj da je neko čuje i pomogne, pošto ima doživljaj da sama sebi ne može pomoći.

- Česte su i indirektne “natuknice” kada osoba neko vreme govori o tome kako joj je teško, kako više ne može da izdrži i podnese, kako je sve crno i nema smisla, kako ne vredi živeti, saopštava da je očajna i slično - iako ne spominje samoubistvo direktno. Ovakva saopštavanja treba shvatiti izuzetno ozbiljno, jer zapravo time delimično prikrivaju svoju nameru i time su teža za sprečavanje nego kada neko direktno izjavi nameru da se ubije – dodala je Bubera.

Kaka govorimo u uzroku samoubistva, postoji veliki broj njegovih činilaca, ipak rizik je veći tamo gde postoji:

- mentalni poremećaj, posebno depresija, potom shizofrenija, poremećaj ličnosti ili anksiozni poremećaj

- alkoholizam i druge zavisnosti od psihoaktivnih supstanci

- hronična ili neizlečiva telesna bolest, naročito ako je udružene sa neizdrživim bolovima i patnjom

- psihička kriza (bilo da je izazvana gubitkom bliske osobe, prekidom emotivne veze, gubitkom posla, neuspehom u obrazovanju, porodičnim problemima itd., ili razvojnog karaktera - npr. adolescentska kriza)

- pretrpljena trauma ili zlostavljanje

-  raniji pokušaj samoubistva

- samoubistvo člana porodice ili prijatelja

Stanje svesti suicidnih osoba karakterišu tri osobine:

1. Ambivalencija: Većina ljudi ima pomešana osećanja o izvršavanju samoubistva. Želja za životom i želja da se umre vode rat, klackajući se kod suicidne osobe. Postoji neodložna potreba da se pobegne od patnje življenja i skrivena želja da se živi. Mnoge suicidne osobe ne žele zaista da umru – one su samo nesrećne i žele da trenutni bol nestane. Ako im se pruži podrška i poveća želja za životom, rizik se smanjuje.

2. Impulsivnost: Samoubistvo je impulsivan akt. Kao i drugi impulsi, impuls da se izvrši samoubistvo je prolazan, i traje nekoliko minuta ili sati. Obično ga inicira višednevni niz negativnih događaja. Ova kriza moze da se prebrodi uz osobu koja je spremna da sasluša i koja je obučena da pomogne. Traženje stručne pomoći u ovom trenutku pomoći će da se ova želja smanji.

3. Rigidnost: Kada su ljudi suicidni njihovo razmišljanje, osećanja i akcije su suženi, stalno misle na samoubistvo i ne mogu da zamisle druge načine rešavanja problema. Oni razmišljaju drastično.

Prema podacima Psihološkog savetovališta, postoje promene u ponašanju na koje treba obratiti pažnju:

* promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni

* promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled

* promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutro, imaju noćne more

* promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu

* gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali

* mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj)

* plaše se gubitka kontrole, da će «poludeti», da će povrediti sebe ili druge

* opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje

* nemaju nade za budućnost – nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati

* nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…)

* sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari;

* imaju suicidne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva