Česnica je obredni hleb koji se mesi samo za Božić. Spada u kategoriju obrednih hlebova kao što su slavski kolač, zadušni hlebovi, kravaji. Česnica je najraširnije ime, mada se u pojedinim krajevima zove i veselica, pogača. Najčešća česnica je pogača umešena od belog brašna i bez kvasca. Kolač se mesi na Badnje veče ili na božićno jutro, u zavisnosti od običaja u različitim krajevima.

Božićna trpeza je uvek mrsna. Na trpezi se nalazi sve što je još u jesen spremljeno ili nabavljeno za zimu. Ima tu pršute, slanine, kavurme, čvaraka, švargli, kobasica, kajmaka, mladog i prevrelog sira, vruće proje, sarmi, podvarka, turšije, kiselog kupusa, struganih rotkvi, ajvara. Praseće pečenje nije potrebno pominjati. Osim prasetine obavezna je česnica.

Voda kojom se zamesi česnica je "nenačeta voda" odnosno voda koja se u ranu zoru zahvati sa izvora ili bunara. Testo se umesi čvrsto kao za hleb a zatim ostavi oko dva sata na toplom mestu da testo samo „radi“.

Nekad se česnica pekla u crepulji pod sačem, a danas se to radi u pećnici na temperaturi između 180 – 200 stepeni. Česnicu umešenu od jednog kilograma brašna treba peći oko sat i četvrt na pomenutoj temperaturi. U nekim krajevima Srbije česnicu mesi domaćin, a negde domaćica. Nekog određenog pravila nema.

Voda kojom se zamesi česnica je "nenačeta voda" odnosno voda koja se u ranu zoru zahvati sa izvora ili bunara. Testo se umesi čvrsto kao za hleb a zatim ostavi oko dva sata na toplom mestu da testo samo „radi“. Nekad se česnica pekla u crepulji pod sačem, a danas se to radi u pećnici na temperaturi između 180 – 200 stepeni. Česnicu umešenu od jednog kilograma brašna treba peći oko sat i četvrt na pomenutoj temperaturi. U nekim krajevima Srbije česnicu mesi domaćin, a negde domaćica. Nekog određenog pravila nema.

Česnicu svi pridržavaju rukama i lagano okreću dok domaćin obavlja mirobožanje. Mirobožanje je jednostavno. Dok se česnica okreće domaćin izgovara reči: "Mir Božiji!", a prisutni odgovaraju: "Hristos se rodi!". Domaćin ponovo izgovara. "Mir Božiji!" a prisutni odgovaraju: "Da nam žito rodi!".

Zatim se česnica lomi i traži novčić ili zrno drena. Oni koji u svom parčetu pronađu znamenje imaće više sreće.

Veruje se da će osoba koja pronađe novčić u božićnoj pogači biti posebno srećna u narednoj godini, a novčić se čuva sledećih 12 meseci.

Donosimo vam recept za tradicionalnu česnicu koja će se sutra naći na prazničnoj trpezi:

U 250 ml mleka i 250 ml mlake vode rastope se kašičica šećera i dve kašičice soli.

U kilogram mekog brašna stavi se 75 grama putera, jedno celo jaje i jedno žumance. Sve se to dobro mesi oko 15 minuta, a potom se stavi novčić i dren.

Pogača se oblikuje i spusti u pleh premazan margarinom, a gornja površina se premaže žumancetom i uz pomoć dve viljuške podiže testo radi ukrašavanja.

Postoje različiti običaji kad je reč o ukrašavanju - možete je išarati ubodima male grančice ili samo premazati razmućenim jajetom pre pečenja. Ako ste ljubitelj tradicije, vašu česnicu ukrasite simbolima poput hristograma, zvezde, krugova ili otiska ključeva i češlja.