Badnji dan je poslednji dan pred Božić, i u narodu se smatra da je to praktično isti praznik što dokazuje i poslovica:  "Oni su kao Badnji dan i Božić,“ a odnosi se na vrlo bliske prijatelje koji se uvek viđaju zajedno, rekao je za portal Pink.rs etnolog Dragomir Antonić.

Naziv Badnji dan dolazi od staroslovenske reči „bdjeti“ što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja veče koje treba da bdimo i time ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Bogomladenca.

Veruje se da je na Badnji dan obavezno vraćanje pozajmljenih stvari jer u protivnom neće biti vraćena cele godine.

Kako ističe Antonić, Badnji dan je posan dan. Tad su svi koji tvrde da su hrišćani obavezni da poste, a glavni događaji ovoga dana su: odlazak u crkvu na bdenije i paljenje badnjaka, badnjedanska večera i odlazak u hram na ponoćnu službu. U toku dana u kuću treba uneti badnjak, može i veće drvo i okititi ga.

Pod badnjak se stavljaju upakovani skromni pokloni za svakog člana porodice. Badnjak bi trebalo da stoji, ako je moguće, na istočnom zidu pored ikone. Ispod ikone se nalazi posuda sa malo pšenice, slame, oraha u ljusci, grančicama badnjka i drena. Ovo su simboli duhovnosti, plodnosti i zdravlja. Danas je teško u gradskim stanovima paliti badnjak, zato treba otići u crkvu gde se u porti pali badnjak.

Božićni praznici su prevashodno porodični praznici i slave se u porodičnom domu.

Na badnjedansku večeru ne pozivaju se gosti, već rodbina i najbliži prijatelji, ako nemaju sopstvene porodice. Na večeri treba da budu svi članovi porodice. Porodica se okuplja po pravilu kod roditelja, rekao je Antonić.

Na večeru bi, danas u gradskim centrima, trebalo doći posle prisustva paljenju badnjaka u crkvenoj porti. Tom prilikom se valja uzeti grančica badnjaka i poneti u kuću gde se odlazi na večeru. U poslednje vreme vraća se običaj darivanja bliskih članova porodice za Božić.

Pokloni pre nego što se podele stoje ispod badnjaka. U slučaju da će svi članovi porodice biti zajedno i na božićnjem ručku tad se pokloni otvaraju pre ručka. Pred ponoć se odlazi u crkvu ili ostaje u domu ako se želi ići na jutarnju božićnu liturgiju.

U svakom slučaju u ponoć treba zajedno otpevati «Rođenje tvoje... Tom pesmom se završava Badnji dan.

-Suština badnjedanske večere nije u obilnoj hrani već u duhu bratske ljubavi koje iskazujemo jedni prema drugima. Večera počinje izgovaranjem molitve Oče naš koju govore svi prisutni za trpezom. Molitva se izgovara lagano i razgovetno. Pre i po završetku molitve svi prisutni se prekrste - naglašava Antonić.

Kod Srba postoji verovanje da se za badnjedansku večeru mora izneti najmanje 12 vrsta hrane i jedno glavno jelo. U navedeni broj ubrajaju se i hleb, smokve, suve šljive, jabuke, orasi...

Broj dvanaest simbolično podseća na 12 apostola koji su bili sa Isusom Hristom na Poslednjoj ili Tajnoj večeri. Nemojte da vas ovo uplaši, jer se pod jelom podrazumeva i hleb, jabuka, kruška, suva šljiva... tako da se ovaj broj sa lakoćom dostigne, a može se i premašiti. Uz večeru je dozvoljen alkohol izuzev za one koji žele da se pričeste na jutranjoj božićnoj liturgiji.

Č.Nikolić