Legendarni pevač i kompozitor Oliver Mandić već duže vreme živi daleko od gradske vreve. Beograd je zamenio planinskim mirom, pa je poslednjih godina svoj život organizovao na Tari, na ogromnom porodičnom imanju koje je nasledio od dede i oca.
Na obalama Zaovinskog jezera izgradio je pravi mali raj, okružen netaknutom prirodom, daleko od buke i svakodnevnih obaveza. Njegovo imanje čine čak četiri prostrane kuće, od kojih svaka ima oko 450 kvadratnih metara, a građene su u tradicionalnom srpskom planinskom stilu.
Ovaj kutak postao mu je posebno značajan tokom pandemije koronavirusa, kada su ograničeno kretanje i život u izolaciji mnoge naterali da potraže mir van gradova. Oliver je tada shvatio koliko mu priroda na Tari prija, zbog čega je odlučio da sve više vremena provodi upravo tamo.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Četiri kuće, pontonski most i pogled na Zaovinsko jezero
Od njegovih kuća do Zaovinskog jezera deli ga svega nekoliko desetina metara. Kako bi sebi dodatno ulepšao boravak, Mandić je napravio i pontonski most dug oko 20 metara, sa kojeg može lako da ulazi u čamac ili se spusti do vode.
Deo obale na njegovom imanju obeležen je bovama, kako bi kupanje bilo bezbednije, s obzirom na to da je Zaovinsko jezero poznato po veoma hladnoj vodi i zahtevnim uslovima.
Ipak, Mandić priznaje da prvobitna zamisao sa imanjem nije bila samo da sebi obezbedi mesto za odmor. Pre više od dve decenije imao je mnogo ambicioznije planove.
Foto: E-Stock/Ivan Dobričić
- Pre 25 godina, kada sam započeo obnovu imanja na dedovini, planirao sam da napravim centar u kome će se okupljati umetnici različitog profila: muzičari, glumci, baletski igrači, slikari... Tada sam imao 45 godina i bio sam u punoj snazi. Danas, kad sam sve završio, imam skoro 70 godina i nemam snage niti volje da se više bavim time - ispričao je svojevremeno muzičar.
Svira šest do sedam sati dnevno, a Beograd gotovo da ne posećuje
Iako je odustao od ideje da na svom imanju napravi umetnički centar, Oliveru na Tari nimalo ne nedostaje sadržaja. Naprotiv, kako je svojevremeno otkrio, veliki deo dana provodi uz muziku, istražujući i usavršavajući svoje sviračko umeće.
- Uopšte mi nije dosadno. Sviram po šest-sedam sati dnevno i tek sad vidim koliko ne znam. U Beograd dolazim retko, bio sam samo četiri-pet dana u poslednjoj godini. Sve što mi treba imam na Tari. Kad se uželim društva, blizu mi je Mećavnik, pa odem u posetu Kusti - ispričao je Mandić.
Autor: D. T.
