NAJTUŽNIJU PESMU NAPISAO NA SALVETI I TAJNU ČUVAO GODINAMA! Krio da je posvećena Silvani, a zbog Cece bežao od Arkana

Kalezić je tokom bogate karijere snimio niz numera koje publika i danas pamti, među kojima su „Moj dobri anđele“, „Stani mladosti, stani, stani“, „Moj život je tužna priča“ i „Željo moja, moj otrove“. Ipak, posebnu priču krije pesma „Jednoj ženi koje nema više“, koju je posvetio upravo Silvani.

Pevačica je prepoznala njegov talenat još na početku karijere i pružila mu podršku dok je gradio svoje ime na muzičkoj sceni. Njihov odnos prerastao je u bliskost i međusobno poštovanje, a uspomena na nju kasnije je postala inspiracija za jednu od njegovih najpoznatijih numera.

Stihove zapisao u kafani, a pesmu objavio tek dve godine kasnije

Priča o nastanku pesme seže u 1976. godinu. Kalezić se tada našao u jednoj beogradskoj kafani, u kojoj se čula Silvanina pesma „Noćas mi srce pati“. Dok su prisutni uživali u muzici, njega su preplavile emocije i sećanja na pevačicu. U tom trenutku zatražio je salvetu od konobara i na njoj zapisao stihove koji će kasnije postati deo njegove muzičke zaostavštine.

Ipak, nije želeo da pesmu odmah predstavi publici. Odlučio je da sačeka dve godine, plašeći se da bi objavljivanje numere neposredno nakon Silvanine smrti moglo da bude protumačeno kao pokušaj da na njenoj tragediji stekne popularnost ili zaradu.

Pesmu je prvi put izveo 1978. godine na Ilidžanskom festivalu, gde je osvojio prvu nagradu. Tada nije otkrio kome je numera posvećena, već je tu informaciju zadržao za sebe. Tek mnogo kasnije otvoreno je govorio o značaju koji je Silvana imala u njegovom životu i o emocijama koje su ga inspirisale da napiše pesmu.

O njoj je uvek govorio sa posebnim poštovanjem, naglašavajući njenu harizmu i izuzetne vokalne sposobnosti.

- Bila je velika dama, lafica, izvanredan pevač. Takva osoba se rađa jednom u 100 godina - pričao je Zoran Kalezić o pevačici koju je veoma cenio i čiji je značaj za narodnu muziku smatrao neprocenjivim.

Zbog sukoba sa Cecom Ražnatović strahovao za svoju karijeru

Osim priča o prijateljstvu sa Silvanom Armenulić, Kalezić je svojevremeno govorio i o neprijatnoj situaciji koja je nastala nakon njegovog sukoba sa Cecom Ražnatović, u vreme kada je bio predsednik Udruženja estradnih umetnika. Nakon što je Ceca u jednoj televizijskoj emisiji izjavila nešto što ga je povredilo, Kalezić je odlučio da sazove konferenciju za medije i javno iznese kritike na njen račun.

Već narednog jutra usledio je poziv koji ga je, prema njegovom svedočenju, ozbiljno uznemirio. Darko Ašanin probudio ga je u četiri sata ujutru i upozorio ga na moguće posledice njegovog istupa.

- Sad si ga ugasio. Sad ti je kraj. Vidi naslov u novinama. Sebi si potpisao smrtnu kaznu.

Kako je kasnije ispričao, nakon toga je oko dva meseca izbegavao Arkanovu poslastičarnicu, sve dok se njih dvojica nisu srela. Umesto neprijatnosti koje je očekivao, dočekao ga je srdačan pozdrav.

- Pa gde si ti moj viteže, nema te dugo - rekao mu je Arkan, nakon čega su se zagrlili, a Kalezić je potom priznao da mu, posle svega što se dogodilo, nije bilo prijatno zbog cele situacije.

- Pošteno da ti kažem, nije mi posle onoga bilo prijatno - rekao mu je Kalezić.

Prema njegovim rečima, Arkan je smatrao da je pevač bio u pravu što je javno branio svoje stavove o narodnoj muzici, a zatim je od Cece zatražio da mu pokloni odelo, cipele i košulju.

- Što? Pa ti si potpuno u pravu. Ja sam uz tebe baš zato što se boriš za tu našu muziku'. I onda je Ceci rekao da mi da najlepše odelo, cipele i košulju. Ja sam to odelo dobio na poklon od nje. I danas ga čuvam - otkrio je Kalezić svojevremeno koji je sa Arkanom ostao u fantastičnim odnosima.

Zoran Kalezić ostao je upamćen kao pevač koji je kroz muziku prenosio snažne emocije, ali i kao umetnik koji je duboko cenio ljude koji su obeležili njegov život. Priča o pesmi posvećenoj Silvani Armenulić svedoči o prijateljstvu koje je nastavilo da živi kroz stihove i dugo nakon njenog odlaska.

Autor: pink.rs