Od siromaštva, do miliona i luksuza! Evo kako je odrastao Duško Tošić: Ljubio ruke roditeljima, a kod kuće NISU IMALI ni televizor

Nekadašnji fudbaler i bivši suprug Jelene Karleuše odrastao je u porodici koja se suočavala sa finansijskim poteškoćama, a roditelji su morali mnogo toga da žrtvuju kako bi sinu omogućili da se posveti sportu koji je voleo. Tošić je detinjstvo proveo u Orlovatu, selu nadomak Zrenjanina, gde njegova porodica nije imala mnogo. U želji da sinu pruže priliku za bolju budućnost, roditelji su doneli tešku odluku da ga pošalju u internat. Tamo je proveo tri godine, tokom kojih je istovremeno pohađao školu i trenirao fudbal.

Iako je odrastanje daleko od porodičnog doma nosilo brojne izazove, upravo taj period predstavljao je važan korak ka ostvarenju njegovih sportskih ambicija.

Otac Milorad govorio o žrtvi koju je porodica podnela

Novinari Kurira svojevremeno su posetili Orlovat, gde su razgovarali sa Tošićevim ocem Miloradom. On je tom prilikom otkrio zbog čega je njegov sin deo detinjstva proveo u internatu i koliko mu je značilo što je dobio priliku da se školuje i trenira fudbal.

- Moj Duško je bio nekoliko godina u internatu da bi se školovao i igrao fudbal, tamo je imao redovne obroke, što je za dete u razvoju veoma važno. Sad je veoma uspešan i mnogo smo ponosni na njega. Ostvario je svoj san. Živi u velikom gradu. Ja i moja supruga smo stari, živimo ovde jer nam je lepo. Priroda je oko nas, svež i čist vazduh. Ništa nam ne fali, a voleli bismo da nam unuke trče po dvorištu. Ne znate vi kako se Atina i Nika ovde lepo igraju. Ali, da ne pričam više, grdiće me supruga - ispričao je tada Milorad za Kurir.

Zbog odluke roditelja bio im je neizmerno zahvalan

O porodici Tošić u Orlovatu su govorili sa poštovanjem, a pojedini meštani pamtili su koliko je Dušku značilo što su mu roditelji omogućili da napusti rodno selo i nastavi da razvija svoj fudbalski talenat.

Jedan od komšija prisetio se da je budući profesionalni fudbaler imao jasan cilj još kao dečak, zbog čega mu ni život u internatu nije predstavljao prepreku.

- Duško je zaista imao teško detinjstvo. Njegovi roditelji su bili siromašni, ali su pošteni i dobri ljudi. Pošto je želeo da trenira fudbal, otac ga je posle osnovne škole odveo u Zrenjanin i dao ga u dom da bi se školovao i ujedno igrao fudbal. Odlazak iz malog sela u grad za Duška je bilo ostvarenje sna. Znam da je roditeljima ljubio ruke kad god bi došao kući jer su mu ispunili želju i poslali ga u taj internat. Nije mario za to što je u njenu boravio s napuštenom decom jer je imao jasan cilj. Pa šta bi bilo od njega da je ostao u Orlovatu? Ništa! - ispričao je tada meštanin koji je želeo da ostane anoniman.

Nisu imali televizor, pa je utakmice gledao kod komšija

Među detaljima iz Tošićevog detinjstva posebno se izdvaja činjenica da u porodičnoj kući nisu imali ni televizor. Zbog toga je kao dečak odlazio kod komšija kako bi pratio fudbalske utakmice, koje su za njega predstavljale mnogo više od obične zabave.

Prema svedočenjima ljudi koji su ga poznavali, umeo je satima da sedi ispred ekrana sa loptom kraj nogu, potpuno posvećen sportu koji će mu kasnije obeležiti život.

- Sećam se kako je Duško molio komšiju da kod njega gleda utakmice jer njegovi roditelji nisu imali televizor. Sedeo bi na krevetu, a lopta bi mu bila ispod noge. Dešavalo se i da zaspi uz televizor i da ga otac upola noći u naručju odnese kući. Duško vam je klasičan primer kako se iz blata može doći do vrha ako želiš da ostvariš cilj - objasnio je tada njegov nekadašnji komšija.

U internatu su ga pamtili kao dečaka koji je stalno trenirao

Da je Duško deo školovanja proveo u Zrenjaninu potvrdili su svojevremeno i iz Doma učenika srednjih škola „Angelina Kojić Gina“. Jedan od profesora koji je tada radio u ustanovi prisetio se njegovog boravka i ljubavi prema fudbalu.

Kako je naveo, Tošić je slobodno vreme uglavnom koristio za igru na školskom terenu, dok su ga roditelji redovno posećivali i održavali kontakt sa njim.

- Tačno je da je Duško bio u našem domu. Pošto je živeo na selu, a želeo je da trenira fudbal, roditelji su ga upisali kod nas. Redovno je odlazio kući kod svojih i oni su dolazili da ga obilaze. Tada je naša ustanova imala deo za nezbrinutu decu, ali on je bio smešten u internatu. To je bilo davno, ali sećam se da je bio uporan i da je po ceo dan igrao fudbal na školskom terenu - ispričao je tada jedan od profesora.

Godine provedene u skromnim uslovima i odricanje njegove porodice na kraju su dobili drugačiji epilog. Tošić je izgradio profesionalnu karijeru, nastupao za brojne evropske klubove, među kojima su Portsmut, Verder i Bešiktaš, a bio je i član reprezentacije Srbije.

Njegov put od detinjstva u Orlovatu do velikih fudbalskih terena ostao je priča o upornosti, podršci roditelja i spremnosti da se zarad ostvarenja sna podnesu velika odricanja.

Autor: Nikola Žugić