TUŽNIH GODINU DANA BEZ HALIDA BEŠLIĆA! Izgubio bitku sa teškom bolešću, a iza sebe ostavio brojne velike hitove

Halid Bešlić ostavio je iza sebe više od četiri decenije rada, brojne hitove i publiku koja se protezala kroz nekoliko generacija. Njegov prepoznatljiv glas i emotivna interpretacija učinili su da njegove pesme postanu deo svakodnevice miliona ljudi širom regiona.

Rođen je 20. novembra 1953. godine u Knežini kod Sokoca, a muzičku karijeru počeo je nastupima po kafanama. Prvi album objavio je 1981. godine, nakon čega je usledio niz uspešnih izdanja i pesama koje su vremenom postale deo muzičkog nasleđa regiona.

Tokom karijere izgradio je prepoznatljiv stil, a pesme poput „Miljacka“, „Prvi poljubac“, „Romanija“ i „U meni jesen je“ ostale su među njegovim najpoznatijim numerama. Njegova muzika uspevala je da poveže različite generacije, zbog čega je Bešlić decenijama imao status jednog od najtraženijih izvođača na prostoru bivše Jugoslavije.

Osim muzičkog rada, javnost ga je pamtila i po jednostavnosti i neposrednosti. Upravo takav odnos prema publici učinio je da njegov odlazak bude doživljen kao veliki gubitak, ne samo za muzičku scenu već i za brojne ljude koji su njegove pesme vezivali za važne trenutke svog života.

Godinu dana nakon njegove smrti, Halidove pesme i dalje se slušaju širom regiona. Njegov glas ostao je prepoznatljiv, a numere koje je ostavio iza sebe nastavile su život i nakon njegovog odlaska.

"NESTAO JE ZA MESEC DANA, KAO DA GA NAM JE NEKO UKRAO"

Legendarni bosanskohercegovački pevač narodne muzike Halid Bešlić preminuo je 7. oktobra 2025. godine u 72. godini u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu (KCUS) nakon kraće i teške bolesti. Sahranjen je u Sarajevu uz veliki broj kolega, prijatelja i poštovalaca njegove muzike koji su se oprostili od legende narodne pesme.

Ekipa emisije ''Premijera - Vikend specijal'' posetila je Halidovo rodno Sarajevo i tamo razgovarala sa njegovim komšijama i saradnicima.

- To je bio čovek za poželeti za druga, prijatelja. Mi smo svaki dan u njegovom kafiću znali kad se sastajemo. Obično je imao ritual da ispuni križaljku, onda ispunimo šta imamo za taj dan. Ja mogu da kažem - Tito i on. To su dve najveće sahrane u bivšoj Jugi. Nažalost, neko nam ga je ukrao, on je za mesec dana nestao, kao da ga je neko samo uzeo - rekao je komšija Pero Matić.

- Moj i Halidov ritual je bi da se u 14 sati nađemo na pumpi, rešavamo ukrštene reči, putovali smo po Romaniji, Bosni... Halid je imao neverovatan broj prijatelja - rekao je tekstopisac Fahrudin Pecikoza i otkrio da je Halid do poslednjeg dana pevao:

- Bio sam gotovo svaki dan uz njega, ako ne čuli smo se telefon, bilo je nezgodno da ga obilazim. Čuli smo se na video, ti dođeš čoveku koji je na samrti, on peva za stolom. Pevaio je do zadnjeg daha. Ja njega nisam nikad video neobrijanog, onda se sutraadan obrijao, on je bio čovek neverovatne snage, on nije umro, on je još tu sa nama.

- Taj pas nakon Halidove smrti nije pio i jeo jedno 15 dana, ne znamo kako je preživeo. On je uginuo pre 10 dana - otkrio je Fazla, prvi predstavnik BiH na Evroviziji.

- Dana jednog nismo sedeli da on se jednom u 2, 3 sata ne čuje sa sinom Dinom. Nije postojao dan, toliko je on voleo i poštovao svoju porodicu. Radostan je bio sa unucima - otkrio je komšija Pero.

- Halid, ja i Sejda smo se družili, išla je sa nama na putovanja. Prvo se Sejda razboella, on je išao oko Sejde, odjednom se desilo da njemu nije dobro i da on ode pre Sejde... Najveći teret poneo je njegov sin Dino, borio se do zadnje sekunde sa njima. Neverovatna tragedija. Sejdu sam poslednji put video kad je izašla iz bolnice. Išli smo na ručak svi - otkrio je Pecikoza.

- On je svaku pesmu otpevao, sve je bilo gotovo. To je već bilo pri kraju dok je on bio živ. Mislim da će sin njegov Dino odlučiti kako će se album zvati. Za sada imamo 13, 14 pesama... Ja sam kod njega u motelu napravio radni studio. On je tu pio kafu. Naša komunikacija je do zadnjeg dana bila oko pesama. Njemu je bilo lakše tako. Sve se završilo s muzikom - rekao je Samir Kadilić, šef Halidovog benda.

Autor: Nikola Žugić