Potresna sudbina naše pevačice: Sa dve godine preživela požar, odrasla kod nepoznatih ljudi, a sestrina smrt je dotukla

Pevačica i pedagog prisetila se perioda kada je kao devojčica, nakon požara u porodičnoj kući, bila odvojena od svoje porodice. Imala je svega dve i po godine, dok je njena sestra u požaru teško povređena, zbog čega je majka godinama bila posvećena njenom lečenju. Ekstra Nena je tada poslata u Crnu Goru, u selo Donja Ržanica, gde je odrastala kod porodice Obradović.

Iako je bila veoma mala, kaže da se tog perioda seća i da je odvajanje od najbližih ostavilo trag na njoj.

- Dete, odnosno to je beba, dve i po godine, slabo da se seća nekih stvari, međutim ja sam malo drugačija, pa se sećam i toga. I jedino što mi je ostao neki žal u duši, to svako od nas ima, a to je zato što sam bila odvojena od porodice. Sa dve i po godine odmah sam bila odvojena i odrasla sam u Crnoj Gori kod nekih drugih ljudi, i posle sam se vratila kad je trebalo poći u školu. Nisam čovek koji voli o privatnosti da priča, ali treba reći mnogima koji možda potiskuju nešto u sebi, a ne treba potiskivati, ne moraš da pričaš u javnosti, ali moraš baš sebi da kažeš, svako od nas nosi neku vrstu traume. Prema tome, onaj najsrećniji što ga mi posmatramo mora da ima i on neku traumicu, razumete. Tako da odvajanje od roditelja, od sestre, od doma, logično da predstavlja neku traumu sa kojom sam ja živela sve do današnjeg dana, ali sam uspela razmišljajući o sebi studiozno i promišljajući o svom životu shvatila sam da to treba da ostavim tamo gde mu je mesto i da nastavim da živim normalan život prihvatajući sadašnjost trenutka. U bilo kom trenutku od tada da je to stvarnost da je to moj život da nije moj život život mojih predaka, nego moj život, da ne živim tuđu matricu nego da živim svoj život i svoje želje da ispunjavam a ne želje svojih roditelja dedova i šta ti ja znam. Mnogi nose nasleđe tog bolnog nekog života od prošlosti ne menjajući ništa. A ja sam rešila da budem srećna, zadovoljna i da se bavim onim što volim - istakla je pevačica.

Odrastala u crnogorskom selu

Iako je bila daleko od svojih najbližih, Ekstra Nena ističe da je imala sreću da odrasta u porodici koja joj je pružila ljubav i sigurnost. Posebno pamti dane provedene u prirodi i život na seoskom domaćinstvu.

- Bilo je čežnje za roditeljima, sestrama... Međutim, ja sam imala sreću, to je porodica posestrime moje majke. Nismo ni u kakvom krvnom srodstvu bili, ali smo bili vezaniji nego da jesmo. Oni su brinuli o meni. To su bili stariji ljudi, dete od dve i po godine, a najmlađi član je imao 18 ili 19 godina. Od ujne i ujke i njihove dece ja sam bila mezimče, od nane... Prvi put sam kao beba videla stariju osobu koja me obožava, koja me upoznaje sa životinjskim i prirodnim svetom, koja me vodi na ispašu neke omiljene krave koju muzu, upoznaje me sa tim seoskim domaćinstvom. Mada su oni bili prilično dobrostojeća porodica. Imali su malo drugačiji ugođaj od ostalih, to je selo ipak. Ja sam se upoznala šta znači ostavak, koliko ima hrane tamo, šta se događa, kad se hrane životinje, kad možeš da ih diraš kad ne, kad da ih budiš, kad ne. Imala sam neki red i susret sa prirodom i sa ljudima koji su stvarno imali plemenito srce. To je moja sreća - prisetila se Ekstra Nena, koja se u Beograd vratila tek pred polazak u prvi razred osnovne škole.

Rano ostala bez oba roditelja

Nakon povratka u Beograd usledio je još jedan težak period. Ekstra Nena je veoma rano ostala bez oba roditelja, ali je, uprkos velikim životnim gubicima, nastavila da gradi svoj put.

- Nije to lak život da Vam kažem kad nemate roditelje, pogotovo kažu ljudi kad ti majka umre više nisi dete, ne da nisi dete... Majka nema godina. I to je bol. Međutim, nekako smo mi to sve nastavile dalje. Ja sam muzikom nastavila da se bavim i ekonomijom. Ja sam u isto vreme upisala i Ekonomski fakultet i solo pevanje i radila sa ansamblom. Stvarno sam radila što kažu non-stop od jutra do mraka - prisetila se pevačica tog perioda.

Muzika kao terapija

Muzika je za nju vremenom postala mnogo više od profesije. Ekstra Nena je svoje znanje koristila i kako bi pomogla ljudima koji su se lečili, pa je radila muzikoterapiju na VMA.

- Radila sam dobrotvorno muzikoterapiju na VMA. Na trinaestom ili četrnaestom spratu bila je dnevna bolnica. Mi smo svirali i pevali, a u krugu su bili razni slučajevi zbog nečega i doktori su pratili kakva je njihova reakcija u odnosu na neku vrstu muzike. Tako sam kao mlada počela da izučavam problematiku ljudskog bića i uma jer sam prvo shvatila sebe. Kad čovek shvati svoju dimenziju i sebe, onda ništa nije tajna, nijedno drugo biće - otkrila je pevačica.

Bolan gubitak sestre

Posebno težak udarac doživela je pre nekoliko godina kada je preminula njena najstarija sestra. Ekstra Nena priznaje da joj je bilo potrebno mnogo vremena da prihvati taj gubitak.

- Sestra nam je najstarija nažalost preminula pre nekoliko godina. To je bio veliki bol koji nije dugo prolazio. Nisam mogla da izađem iz toga. Ne znam kako da objasnim, ja vrlo umem sebi da objasnim stvari, ali mnogo me je to dugo bolelo. Danas ja odem na groblje kod nje pa pustim nešto. Ona je muziku inače pisala i tekstove posle za poznate izvođače, i onda ja pustim to i razgovaram. Kao da je tu, jednostavno ne zaboravljam. Inače ljude koji su otišli na neko bolje mesto ne doživljavam kao mrtve ljude, nego kao neke duše koje stalno negde bdij, ovrati im se. Osetim nekad miris mamin, moram da Vam kažem. Hodam kroz kuću, osetim miris mamin. Eto tako - kaže Ekstra Nena i priznaje da je taj majčin miris osećala i kada je bila mala i odvojena od svoje porodice.

Autor: D. T.