Mala Cana nosi prezime Andrije Bajića: Otkrila kako ju je tajno zaprosio kod Tozovca i zašto je tek kasnije promenila dokumenta!

Mala Cana otvoreno je govorila o ljubavi koju je osećala prema Andriji, ističući da je upravo uz njega prvi put shvatila šta znači istinski voleti.

- Nisam nikako. Ja nisam znala šta znači, ja sam možda pre bila zaljubljena u nekoga, ali volela nisam. Ja sam pored mog Andrije saznala šta znači voleti. Upoznala sam šta znači ljubav, voleti ženu, voleti čoveka, tek kada sam upoznala mog Andriju - kaže mala Cana koja je nedavno obeležila 40 dana od smrti pevača.

Pomen nakon 40 dana bio posebno emotivan

Sećajući se pomena, Mala Cana opisuje koliko joj je tog dana bilo teško. Iako je pokušavala da izdrži, emocije su bile jače od nje.

- Pomen je bio zakazan u 10 časova, ja sam kasnila tri minuta, trčala sam da dođem. Desilo se to da sam ja stala da uzmem cveće, gospođa jedna mi je prišla, zagrlila me, a ja sam već psihički dosta bila potresena i meni je tu pozlilo. Jedva sam se povratila da bismo mogli da nastavimo put. Sama sebi sam govorila: "Cano, ti ovo moraš da izdržiš". Moj očuh kad je preminuo, ja sam posle pola godine pala u nesvest, kad je moj Andrija preminuo, mislila sam da neću preživeti - rekla je ona.

Za Malu Canu protok vremena nije doneo olakšanje. Naprotiv, kaže da joj svaki novi dan bez supruga donosi istu težinu.

- Četrdeset dana jeste prošlo, ali meni je svaki dan kao prvi. Hvala svim prijateljima i kolegama, svima koji su zvali. Prihvatiće me ovakvu kakva jesam. Moja publika koja me voli će me prihvati ovakvu kakva jesam. Jer kažu vreme leči sve. Udaš se za drugog, žena izgubi dete. Ja sam isto izgubila bebu. To je moja tuga uvek kad god vidim dete. I za mene svako dete, to je moje dete. I svakom detetu sam gledala da pružim, da dam, da ga zagrlim. Ja to najbolje mogu da osetim kako izgleda. Ja to dete nisam imala prilike da zagrlim, ali taj osećaj gubljenja, ne mogu da merim sa mojim Andrijom jer nažalost kažem, nisam rodila to dete. Jesam ga nosila neko vreme u sebi, ali ga nisam rodila. Izgubila ga jesam, moj greh je to pred Bogom, ali moj Andrija je nešto što sam doživela što je bio pored mene. On je prihvatio život sa mnom bez da kažem reč volim te, nego poštovanje, privrženost. Ja sam u njemu našla nešto što nisam imala. Zavolela sam ga - priča Mala Cana u suzama, prisećajući se života koji je imala sa Andrijom iako su ih mnogi osporavali zbog razlike u godinama.

Govoreći o njihovom odnosu, prisetila se i trenutaka koji su za nju predstavljali potvrdu njihove bliskosti i ljubavi.

- Kad je on došao iz Amerike, gde je bio na turneji, on je pravo došao kući, ostavio kofere i došao kod mene i odmah me zagrlio. Mi smo samo ćutali i stajali. Tad sam ja shvatila šta znači voleti. Kad se nešto sporečkamo, on je uvek meni govorio ti moraš da budeš moja damica, moja ženica. On je kroz mene živeo mladalački. Ja sam njega tako i oblačila. Moj Andrija je nastupao do zadnjeg dana. Ta bolest kad je nastala, nastupao je. Živeo je punim plućima. Putovali smo. Išli smo i na more, gde god je hteo. Voleo je da ide najviše kod moje familije. Ja sam insistirala da odlazimo u Jabučje kod njegove familije. Oni nisu imali te odnose. Ne znam zašto ne želim da znam. On kao da je živeo u nekom strahu - istakla je ona.

O odnosima sa Andrijinom porodicom

Iako je na početku verovala da će biti lepo prihvaćena, Mala Cana kaže da je tek vremenom shvatila kakvi su odnosi unutar porodice.

- Kad sam ušla u tu porodicu, ja sam mislila to je idealno. Ja sam čak mom tati pričala: "Bože tata, moji su razvedeni kako su oni idealni.". Dok ne pojedeš kilo soli sa nekim i zatvoriš vrat ti ništa ne znaš. Ne znaš kako ta porodica živi. Mene nije to zanimalo. Ništa ga nisam pitala što nije želeo da mi kaže - ističe ona i dodaje:

Kako navodi, nije želela da zadire u stvari koje je Andrija čuvao za sebe, već je bila posvećena njihovom zajedničkom životu.

- Čak postoje i ormani koje nisam otvarala. Brisala da, ali nisam otvorila, jer me nije zanimalo. Živela sam, brisala, čistila kao i svaka žena normalna, ali nisam otvorila. Volela sam da sednem sa njim i on tako sedne na pod, izvadi svoje slike. Ja sam volela da gledam te članke. Uživala u njegovom životu, gledala i učila kako da svoju karijeru, iako sam počela pre njega, gradim. Što je rekao poznati harmonikaš i kompozitor Novica Patalo: "Ti si Cano u pevanju jedan nebrušeni dijamant.". Taj neobrušeni dijamant je obrusio moj Andrija i napravio od mene to što jesam.

Andrijina bolest i poslednji dani

Mala Cana se osvrnula i na period tokom Andrijine bolesti. Kako kaže, nadala se da će se suprug vratiti kući i da će zajedno pokušati da mu olakšaju oporavak.

- Moj Andrija je trebalo da dođe u petak kući. Ja sam odmah kupila šetalicu, pa ću ja biti pored njega, pa će polako opet prohodati kao što je i pre. Nije on odmah mogao da ustaje. Zašto nije hteo da govori deci? Ja u to ne želim da se mešam. To je između njega i njih. Ja sam njima javljala sve i on se bunio. Znači, tu je postojao neki jaz. Ja sam opet popunjavala taj jaz i javljala, imala dogovor da im sve javljam.

Otkrila detalje o njihovom venčanju

Mala Cana je ovom prilikom govorila i o svom braku sa Andrijom, budući da se ranije često spekulisalo o tome da li su njih dvoje bili venčani.

Prema njenim rečima, Andrija ju je zaprosio, a venčanje je obavljeno u Beogradu. Posebno joj je ostao u sećanju trenutak kada joj je poklonio verenički prsten.

- On je mene zaprosio, hteo je da mi pruži sve. Nismo mogli da se ostvarimo kao roditelji. I to smo hteli. Iako smešno zvuči, imamo prava. On je to želeo zbog mene i zbog sebe. On bi uvek živeo kroz mene. Nije to problem bio toliki i da se nešto uspe, ali je bilo pitanje kako bi se dete rodilo. Ja sam toga svesna, ali on meni nije uskratio taj razgovor, tu probu. On je mene voleo. Meni je Bog dao da imam i ćerke i unuke i praunuku. E, ja molila Boga da imam muža, a dobila sve. Ja sam njih prihvatila kao da su moji. I dan-danas ja za njih upalim sveću kad odem, ja to radim zbog mog Andrije, kaže a na pitanje da li nosi njegovo prezime u dokumentima s obzirom na to da se javno nije predstavljala pod Bajić, otkriva - rekla je ona i dodala:

- Da. Bajić. On je mene zaprosio kod Tozovca pokojnog. Tu su bila sva poznata imena, Dule Savić, poznati doktori. I on meni donosi ovako na tacnici prsten verenički. On meni ništa nije hteo da uskrati, ja nisam bila nikad udavana. Mi se nismo krili, muzičari su svirali. Mi smo se venčali u Beogradu. Mi smo izašli ovako. Njegova kćerka pitala gde ćemo. On nije hteo da im kaže. Posle sam saznala i zašto nije hteo da im kaže - rekla je ona i još dodala.

Govoreći o odnosima koji su postojali pre njenog dolaska u porodicu, Mala Cana je iznela i tvrdnju da je imala saznanja o ranijim problemima, kao i snimak koji, kako kaže, poseduje.

- Nisam ja prva žrtva, imao je on žene pre mene. Imali su oni mene pre mene svađe i maltretiranja. I pre mene su tu bili problemi. To svi znaju. Ali problem koji je imao ispred mene ja posedujem snimak. I on kaže: "Ajde se venčamo u Gudurici." I on ima burmu, ali nije mogao da je nosi. Ja sam od prvog dana imala burmu na svojoj ruci. Mi smo se lepo venčali, otišli na ručak. Postoje slike. On je mene zamolio, da ne promenim prezime, imao je strah. To je tako rekao pognute glave. Kad se on sad razboleo, on je meni rekao: "Dušo, mogu da te zamolim nešto? Da promeniš prezime u Bajić". Ja sam to uradila za četiri dana. Ja sam došla kod njega nasmejana, ulazim ponosno i on me gleda. Kad je uzeo naočare, kad je on pročitao Bajić, on je mene tako zagrlio, čvrsto. Samo je rekao: "Ti si moja gospođa Bajić, ti si moja mala ženica Bajić". Grlio meje , ljubio - izjavila je Mala Cana.

Autor: N.Panić