Unosio je zabavu i osmeh u domove širom regiona, a njegov život bio je tužna priča.
Žika Milenklović, naš proslavljeni glumac bio je neko ko je sa neverovatnom strašću i ljubavi obavljao svoj posao. Iza sebe je ostavio 30 filmova, preko 300 drama i serija i oko 150 pozorišnih predstava. Ipak, dobio je samo jednu nagradu i to onu u Smederevu, Nušićevu nagradu za životno delo. Ta nagrada ga je uplašila kako je pričao.
- Čini mi se kao da neko kaže "Ajde daj mu, da ne umre bez nagrade". Znajući kako se nagrade dele, bio sam ponosan što do sada nisam ni jednu dobio. To bi bio kuriozitet sam za sebe. I bio sam na to ponosan. Voleo sam da budem baš po tome zapisan u istoriji pozorišta. Nušić, koga sam često i rado igrao, mi je malo pokvario tu ideju - rekao je svojevremeno glumac.
Foto: Printscreen YouTube/PTP
Pozorišni, filmski i televizijski, glumac Živojin Žika Milenković rođen je 1928. godine u Nišu. U rodnom gradu, 1947. godine je započeoglumačku karijeru. Niškom narodnom pozorištu se vraćao kasnije kao glumac, reditelj i upravnik.
A Žika Milenković nikada nije zakasnio na probu, predstavu, snimanje. Kažu da je bio najtačniji, dolazio 2 sata ranije, da se nešto ponovi ili ako na sceni bude propusta, da stignu da se srede. Išao je iz uloge u ulogu sa podjednakim žarom. Jedne godine odigrao je čak 172 predstave u sezoni.
Milenković je preminuo je 18. marta 2008. godine. Imao je 80 godina. Zanimljivo je da je istog dana šest godina kasnije preminuo i njegov kolega Dušan Poček, sa kojim je igrao u "Srećnim ljudima".
- Penziju sam dočekao u siromaštvu, sumorno i nezasluženo. Sve se svelo na jednu bednu glumačku penziju. Nema nedelje da mi unuk ne dođe na ručak. Ćerka i unuk me paze, brižni su i unuk mi se zove Žika Milenković. I mislim da nema razloga da se postidi tog imena. U penzionerskim danima zbog nemaštine nisam mogao ni da kuvam svakog dana, nego po potrebi - izjavio je Žika svojevremeno.
Da velikog glumca život nije mazio dokazao je još jednom kada se prisetio svog detinjstva.
Foto: Printscreen YouTube/PTP
- I detinjstvo je provodio u siromaštvu. Kaže da nisu imali za obrok svakog dana, samo nedeljom, kad majka napravi tepsiju pite, pa nam podeli na šest jednakih delova, da niko ne legne gladan. Pamtim te dane, mislio sam da su prošlost, a evo i sad me to dočekalo u penziji - ispričao je on.
Autor: R.L.
