Deset godina od smrti Marinka Madžgalja: Večiti dečak svoju poslednju želju ostvario je na Ostrogu 20 dana pred smrt

Madžgalj je preminuo 26. marta 2016. godine u Beogradu, u 37. godini života, nakon teške borbe sa rakom pankreasa - bolešću koja važi za jednu od najpodmuklijih jer se često otkriva kasno. Njegova smrt ostavila je veliku prazninu na domaćoj umetničkoj sceni, ali i u srcima publike koja ga je obožavala.

Karijera koja je obećavala još više

Rođen u Beogradu, a odrastao u Kotoru, Madžgalj je bio glumac, pevač i televizijski voditelj, koji je tokom relativno kratke karijere ostavio snažan trag. 

Publika ga pamti po upečatljivim ulogama u serijama poput „Crni Gruja“, „Ne daj se, Nina“, „Ranjeni orao“ i „Greh njene majke“, gde je pokazao širok glumački raspon - od komedije do drame.

Pored glume, ostvario je zapažen uspeh i u muzici kao član popularnog dua „Flamingosi“, zajedno sa Ognjenom Amidžićem, gde je dodatno osvojio publiku svojim šarmom i energijom.

Kolege i prijatelji često su isticali da mu se predviđala karijera velikana, uz poređenja sa legendama srpskog glumišta.

Teška bolest i borba do kraja

Madžgalju je bolest dijagnostikovana relativno kasno, kada je već uzela maha. Imao je samo 37 godina kada je saznao za dijagnozu, a lekari su mu tada dali svega nekoliko meseci života.

I pored toga, nije odustajao - nastavio je da radi, snima i bori se, prolazeći kroz iscrpljujuće terapije. Njegova borba bila je tiha i dostojanstvena, a mnoge detalje o bolesti krio je čak i od bliskih ljudi.  

Ispunio sebi poslednju želju

U danima pred smrt, Madžgalj je uspeo da ispuni jednu od svojih najvećih želja - krstio se u manastiru Ostrog, svega dvadesetak dana pre nego što je preminuo.

Iako je bio fizički iscrpljen, pokazao je snagu i veru koje su ostavile snažan utisak na sve koji su bili uz njega u tim trenucima.

Nasleđe koje ne bledi

Iako je njegov život prekinut prerano, Marinko Madžgalj ostavio je iza sebe bogato umetničko nasleđe - brojne uloge, pesme i uspomene koje i danas žive među publikom.

Deset godina kasnije, njegovo ime i dalje se pominje sa istim emocijama, kao podsetnik na talenat, energiju i vedrinu koju je nesebično delio sa drugima.

Autor: D. T.