Maja godinama živi u Americi, ali ne krije koliko je ponosna i privržena svojoj majci.
Ćerka Snežane Đurišić, Maja, do sada se nije pojavljivala u medijima, a razlog za to je što godinama živi u Americi i retko posećuje svoju rodnu zemlju. Sada je prvi put dala veliki intervju o svim onim temama koje interesuju javnost.
Foto: E-Stock/Rajko Ristić
Poznato je da jako lepo pevate, da li vam je nekad žao što se niste profesionalno posvetili muzičkoj karijeri?
- Drago mi je da sam nasledila talenat od majke i u isto vreme mi nije žao, jer sam iz svojih iskustava načinila tu odluku, a i nemam običaj da žalim za svojim životom, jer u njemu uživam. Verovatno je i deo odluke bila i moja dečja interpretacija da mi je mama nekad fizički falila, jer je mnogo radila, pa sam nesvesno ili svesno želela da nema te opcije u životu moje dece. Da budemo jasni - u isto vreme mi je i nedostajala nekad, a i bila sam i uvek ću biti ponosna na nju. Sad iz ove pozicije majke i odrasle ćerke shvatam da je balans posla i porodičnog života vrlo zahtevan zadatak, koji je ona radila najbolje što je umela i hvala joj na tome.
Kako je izgledalo vaše detinjstvo uz majku koja je stalno bila izložena javnosti?
- Mama je bila uveliko uspešna i poznata kad sam se ja rodila i to je valjda meni bilo normalno. Posle, kad se malo odraste, pa počnemo da uviđamo više svoju okolinu, postanemo tinejdžerski orijentisani ka svemu što je spolja i da se sa tim upoređujemo, možda je i bilo trenutaka da sam priželjkivala da to bude drugačije. Sada to posmatram kao tinejdžerska nezadovoljstva - da mi kosa bude kovrdžava kad je ravna, da bih one druge patike, jer ove moje mislim da nisu in... Sa zdrave i odrasle distance, ništa ne bih menjala.
Foto: Instagram.com
Kakva je Snežana majka i baka?
- Posvećena, velikodušna, puna ljubavi i prisutna, to su reči koje mi prve padaju na pamet. Svesna toga koliko radi, trudi se da svaki trenutak koji provodimo zajedno iskoristi maksimalno. Ne bih se kladila da bi ljudi, kada bi je i privatno poznavali, primetili neku veliku razliku.
Pošto živite u Americi, koliko je teško na toj udaljenosti deliti sve lepe, ali i teške trenutke kroz koje je vaša majka prolazila?
- Slagala bih kad bih rekla da je lako, ali takav je život. Na nama je odgovornost da uložimo vreme i energiju u ljude i stvari koje su nam važne, pa kad vam je nešto važno ne bude vam toliko teško. Bilo je, naravno, puno momenata kada sam želela da mogu da sednem u kola i za deset minuta budem tu, samo da je zagrlim. Sa druge strane, zahvalna sam na svom životu i svim mogućnostima i resursima koje imamo da, uprkos tome što smo hiljadama kilometara daleko, provodimo divno vreme zajedno.
Da li možda razmišljate da snimite duetsku pesmu sa majkom?
- Možda nekada u budućnosti, kako kažu, nikad ne reci nikad.
Autor: R.L.
