VOLIM KADA ME BACE U VATRU: Anđela Ašanin o Pinkovim zvezdama, otkrila da li zaplače zbog kandidata i kako se nosi sa njihovim podrškama u SOBI EMOCIJA (VIDEO)

Bez zadrške, Anđela se osvrnula na odnose u žiriju koji često intrigiraju javnost, ali i na kolegijalne i prijateljske veze među voditeljima, otkrivajući koliko je zapravo važna podrška unutar tima. Iskreno, duhovito i bez filtera, približila nam je svet jednog od najgledanijih TV formata – onakav kakav publika retko ima priliku da vidi.

Neočekivan poziv si dobila na početku sezone „Pinkovih zvezda“, to si mi rekla privatno. Znam da nisi krila oduševljenje. Kako si se snašla u toj ulozi?

– Pa, mislim, ja strašno volim u ovom poslu to što mi se dogodilo od početka – da budem ta koja je uvek bačena u vatru. Meni ta vatra savršeno odgovara i mislim da je naš posao upravo dobar zbog toga. Uvek preporučujem ljudima – nemojte da bežite od vatre, nego idite pravo kroz nju. Nećete verovati kakve rezultate možete da napravite. Tako je u mojoj glavi bilo i sa skoro svakim projektom koji krene – nekako mora da se stvori. Ja sam od samog početka bila zbunjena. Nisam tačno znala šta treba da radim, ali sam malo zavirila kako se to radilo ranije u drugim projektima, da vidim šta je zapravo moj posao. Onda sam shvatila da nemam priliku da budem neko drugi i da idem po nečijoj formi, nego da budem ono što jesam. Na tome sam zahvalna, jer sam dobila projekat u kojem mogu da budem svoja. Sada, kada je prošlo dovoljno vremena, i snimljenih i emitovanih epizoda, mogu da kažem da sam se potpuno uklopila, da sam deo tima i da sam dobila priliku da radim nešto što je duša ovog projekta. Mislim da sam dobila najbolji posao – razgovaram sa porodicama, što je zapravo „soba emocija“: tuga, sreća, radost, suze… Sve to proživljavam sa tim ljudima i prolazim kroz ono kroz šta i oni prolaze. To mi je nekako previše čisto i lepo, jer je to ljubav u pravom smislu te reči. A ja već volim svoj posao, pa je ovo dodatni šlag na tortu.

Da li ti se desi da te ponesu emocije tih porodica i prijatelja koji dolaze da podrže takmičare? Da zaplačeš sa njima, da reaguješ, da moraš da ih smiriš, jer je pritisak ogroman, kao EKG – čas gore, čas dole? Kako se osećaš u tim trenucima?

– Plakala sam juče na snimanju. Bila je neka pesma o ocu i to me je lično pogodilo. Suze same idu, niko me ništa ne pita. Nekad bude i neprijatno, recimo kada žiri nešto prokomentariše – na primer: „gledaš kao šumski patuljak“. Džej Kej to ume da kaže baš direktno. A tu je majka takmičara i meni bude neprijatno. Ali mi je i zanimljivo da gledam reakcije ljudi – da li reaguju ili ne. Dešava se da ljudi koji nisu iz šou-biznisa potpuno razumeju šou. A s druge strane, ima i onih koji su ukočeni, pa ja treba da ih opustim i uvedem u celu priču. U svakom slučaju, ne postoji snimanje na kojem nisam ili plakala, ili se smejala, ili se nervirala zajedno s njima. Sve to proživljavam. Moram da pohvalim i svu tu podršku ljudi. Toliko puta su me obradovali – bilo sitnicama, zagrljajem ili lepom rečju. Srećni su i osećaju se sigurnije samo zato što su tu. Mislim da sam na tom ljudskom nivou uradila dobar posao.

Što bi se reklo, ti si njima podrška.

– Apsolutno, podrška podršci.

E, pomenula si naši Jelenu Karleušu ili kako ju je jedna takmičarka nazvala, Džej Kej. U jednoj emisiji je komentarisala tvoj stajling i rekla ti da skineš košulju. Da li ti van emisije daje modne savete?

– Zapravo ne. Ja, kao jedna lavica, obožavam tu lavicu baš zbog svega što jeste. To mi je rekla iz najbolje namere – i bila je potpuno u pravu. Ta košulja zaista nije trebalo da bude tu. Rekla je ono što je trebalo da se kaže, ono što bih i ja volela da mi neko kaže. Naravno, tu je i moja stilistkinja Saška, koja je sjajna i koja je želela da se osećam sigurnije zbog dekoltea. Mislim da je to bila samo jedna lepa razmena između mene i Džej Kej – htela je da mi kaže: „Hej, vidi kako izgledaš – skini to.“ Kada joj se nešto dopada, uvek to kaže, a isto tako i kada joj se ne dopada – makar izrazom lica. Ona jednostavno ima potrebu da kaže svoje mišljenje, to je deo njenog bića. I kada je neko modna ikona, potpuno je prirodno da tako reaguje. Hvala joj na tome.

Hajde sada da se osvrnemo na žiri. Mnogima je na početku bio neverovatan – potpuna različitost. Kako si ti gledala na to što su u istom studiju Jelena Karleuša, Zorica Brunclik, Desingerica, Viki i Bosanac?

– Velika mi je čast da radim sa takvim ljudima. To je istorija. I mislim da će tek za deset godina biti jasno koliko je ovo bilo veliko. Naš direktor je ponovo napravio revoluciju. Ovaj projekat, iako je postojao u raznim formama, sada je dobio potpuno novu dimenziju. Imamo ljude koji su decenijama u ovom poslu, i onda – kao šlag na tortu – dolazi Dragomir Despić.

Kako gledaš na njega?

– Imam ogromno mišljenje. To je moj „brat iz kraja“. Kao da smo odrasli zajedno – kao komšija kog znaš ceo život. On je izuzetno inteligentan i odlično razume biznis. Trudim se da ga ne shvatam previše ozbiljno, jer nema potrebe da se stresiraš oko njega – sa njim možeš samo da se smeješ. Donosi potpuno novu energiju i dinamiku. Sve bi bilo drugačije da je neko drugi na njegovom mestu. Znači, ta interakcija koju on ima sa svakim po na osob je magična na sebe, svoj sve način.

Mnogi su komentarisali kako će Viki i Jelena, posle određenog vremena, funkcionisati zajedno na snimanjima u studiju. Međutim, njihov odnos deluje i više nego zanimljivo. Deluje kao da dođu, posvađaju se, kažu jedna drugoj bukvalno svašta – a onda, s druge strane, ne mogu jedna bez druge. Kakve su njih dve kada se ugase kamere?

- Pa zapravo iste kao i ispred kamera. Nema tog dobacivanja, ali opet razgovaraju na jednom lepom nivou, sa poštovanjem, o nekim drugim temama koje nemaju veze sa šou-biznisom. Na kraju dana, mislim da Jelena zapravo obožava to što je Viki tu i što je toliko otvorena, jer su one savršena dopuna – potpuni kontrasti. To su dve potpuno različite ličnosti, sa različitim načinima razmišljanja, ophođenja prema ljudima i drugačijom empatijom. Ali jedno je sigurno – šou-biznis odlično razumeju. Obe su, pre svega, ozbiljne biznismenke. Verovatno upravo odatle dolazi to međusobno poštovanje.

Da li će Jelena kupiti stan od Viki?

- Pa što da ne? Sve je moguće! Evo, i ja manifestujem za sebe – možda Viki da neki popust. Samo neki mali popust. Šalu na stranu, kad već Viki prodaje tako dobre stanove, što se ne bismo svi malo “ogradili”. Bosanac je, koliko smo čuli, dobro prošao. Ako neko može – može Boske! Ali generalno, zašto da ne – sigurno je da svi razmišljaju u tom pravcu. Nisam prisustvovala konkretnim razgovorima o tome, ali jasno je da razumeju biznis. I iskreno, to je savršena kombinacija za žiri – jer kada ih pogledaš, ne postoji dvoje ljudi koji razmišljaju isto. Postoje i “tabori” – Viki, Desingerica, Jelena i Bosanac, pa onda Zorica, koja, rekla bih, često naginje ka Jeleni. Možda je to i zbog nekih komentara, ali mislim da je Zorica tu zapravo da drži balans – kao neka zlatna sredina.

Autor: N.Brajović