Bilo mu je veoma teško.
Slaviša Vujić svojim radom i talentom postigao uspeh na estradi, a život su mu obeležile tri smrti - majke, sestre i supruge
Još kao mali znao je šta želi ali nije znao kako da do toga dođe. Odrastao je u siromaštvu i teškom vremenu, a sa samo 13 godina smogao je snage da krene na put ka boljem životu i ostvarenju snova. Danas ima mnogo hitova, a kad pogleda iza sebe, zadovoljan je kartama koje mu je sudbina namenila. Ponosan je otac dvojice sinova, a dobio je i unuku. Jedino što mu fali je supruga, koja je preminula pre 14 godina. Ovo je životna priča pevača Slaviše Vujića.
Foto: Goran Jovanović
- Rođen sam na Kosovu, u Kosovskoj Vitini. Imao sam sestru bliznakinju i mlađeg brata. Niko od nas sada nije tamo, ona je preminula a on je zbog prokletog rata izbegao i sada živi u Paraćinu. Bili smo siromašni, ali imali smo za hranu. Bio je to solidan život, brat je nosio moje stvari i tako, ali bilo je ljubavi i sreće. Kao mali, sećam se, bio sam najgori đak. Dobio sam šamar od direktora, onda se pojavilo kulturno-umetničko društvo "Jovan Kojić". Ja sam tu počeo da igram, onda i da pevam, kao dečkić sam krenuo da pevam u horu, onda sam bio čobančić koji je čuvao krave i svinje. Bili smo veoma siromašni, ja sam maštao da budem pevač s televizije. A nisam imao ni kasetofon, televiziju sam mogao da gledam samo kad odem kod strica. I kad sam odrastao malo, bio sam nestašan klinac. Imao sam malo više od 13 godina kad sam otišao, bio sam jako mlad. Ali to je za mene bio izazov života.
Slaviši je veliki čovek, Sinan Sakić pružio pomoć kada niko nije.
- Sinan Sakić mi je poklonio jedno 10 odela i hvala mu. Gotivio me je i često me tako pitao: "Mali, kako ide?" Tu sam upoznao i Tomu Zdravkovića i Džeja, on je dolazio s nekim ljudima iz Italije. Posle toga je Džej snimio "Zar ja da ti brišem suze" i postao velika zvezda, a ja sam snimio "Nisam te se nagledao". Nisam pesmu, već album, ali nisam imao novaca, nisam znao ljude, nisam znao kako sve to ide. Snimio sam dve ploče koje su bile promašaj, a onda treća sreća - "Ciganko mala, prodaj cveće", tu sam upoznao Radeta Vučkovića, koji mi je uradio album džabe, biće mu drago sigurno kad ovo bude čuo. Mnogo sam radio tada, bio sam i konobar, i čistio kafanu, ložio vatru, sve sam to radio u "Volanu". Tako je krenula moja karijera. Kad sam zaradio prve pare, kupio sam kasetofon, i onda sam svakih mesec dana išao u prodavnice gde se kupuju kasete i učio, učio, mislim da sam sebe izgradio baš zbog te muke. Onda sam bio i šef orkestra, mislim da sam bio dobar u tome.
Foto: Printscreen YouTube/Grand
Njegov život obeležile su tri velike tragedije.
- Sestra bliznakinja i majka su mi umrle u razmaku od šest meseci. To mi je bila katastrofa. To je bilo tada sirotinjsko, nije se imalo para ni za život, a kamoli za doktora. Ta situacija na Kosovu je stvarno mnogo loša bila. Ja sada ne mogu da se setim ni šta ni kako je bilo, ali to se desilo, nažalost. Neverovatno strašna priča, ali to mi je davalo snagu da moram da postanem neko i nešto. Sledeća teška tragedija je smrt moje žene. Ali tada sam sebe pobedio, žena mi je ostavila u amanet da ne pijem i da izvedem decu na pravi put. Kako je govorila, piće može da me odvede samo u neki ćorsokak. I bila je u pravu. Već 14 godina nisam popio kap alkohola, a decu sam izveo na pravi put. Postao sam i deda jedne male devojčice.
Autor: R.L.
