Zvoni mi telefon, javljam se, a ona kaže: 'E, ovde...' Đani otkrio da mu je OVA pevačica pomogla na samom startu karijere, evo kako je sve teklo (VIDEO)

Novi gost podkasta u okviru nove ere portala Pink.rs, "Bez ljutnje molim" novinarke i voditeljke Gordane Uzelac, Radiša Trajković Đani, u velikoj ispovesti progovorio je o odnosu sa svojom suprugom Slađom Trajković, decom, počecima u karijeri, ali i o epitetu koji ima godinama unazad, a to je "kralj bakšiša".

S obzirom na to da je Đani veoma često nasmejan u javnosti, te i da ga je retko ko video bez osmeha na licu, na samom početku otkrio je da li postoje situacije u kojima se, privatno, zaplače.

- Je l' se nekad privatno zaplačeš, je l' si nekad ljut - pitala je Goca.

- Kako ne, emotivac sam veliki. Ja kada gledam neku seriju sa Slađom, neka turska ili španska, mi se samo pogledamo, vidiš suze. Čovek koji nije emotivan, po meni nije ni čovek - rekao je Đani.

O Đanijevom detinjstvu dosta se pričalo i pisalo, te se čak i u nekim momentima i nagađalo, a sada je Đani otkrio kako je krenuo da se bavi pevanjem i kada su njegovi roditelji s njim izbegli s Kosova.

- Svako mašta o životu, ja sam krenuo da sviram i harmoniku, nisam što mi je bila želja, nego sada deca igraju fudbal, košarku, tenis, meni je tata kupio odmah harmoniku. Stric je živeo u Prištini, 15 kilometara od nas, a tata je vozio autobus i svaki drugi dan sam ja, harmonika na leđa, Priština i kod strica, stric mi je bio stari harmonikaš. Jedva čekam da se probudi, da bude dobre volje i da mi pokaže nešto da sviram. Zvali su me u komšiluku po slavama, uzmem harmoniku, kao da nešto pevam i ja krenem da pevam, ali znaš kad te neko, ne da te napali, nisam ja gluv i onda je bilo, sećam se tada je izašla pesma od Halida Bešlića "Mostovi tuge" i onda su mi rekli: "Jao, kako si otpevao". Bila je neka priredba, u folkloru sam svirao harmoniku i sad pevač koji je trebao da peva nije došao i ovaj meni kao: "Hajde ostavi harmoniku, ima ko da svira", ja bio najgori (smeh), i kao: "Da ti pevaš". Meni kao da su se odsekle noge, rekao mi je: "Pevaj šta znaš, dve pesme moraš da pevaš", bile su kososvke pesme. Krenuo sam da pevam, cela sala aplauz, ono adrenalin krenuo. Rekli su mi da zaboravim harmoniku, krećem da nastupam i da pevam...Ranije nije bilo Gugla, sada ukucam na Guglu tekst kada zaboravim neku pesmu, a tada se pisalo u sveske - rekao je Đani, te se osvrnuo na period kada su njegovi izbegli s Kosova:

Moji su izbegli '99 godine, a ja sam '92 godine pevao ispraćaj u vojsku sa Gordanom Lazarević. Pitala me je da li bi došao da radim i da pevam u Švajcarskoj, rekao sam joj: "Naravno da hoću", imao sam 17 godina, ali su me na foru pustili, tata i mama su potpisali da mogu da odem. Ostavio sam telefon, zvoni kući telefon i kaže: "E, ovde Goca Lazarević, je l' i dalje stojiš iza toga?", ja kažem: "Naravno", kaže ona: "Budi pored telefona, sada će da te zovu ljudi Milan bokser i Miša, dva boksera". Ja ceo dan spavam pored telefona, on ne zvoni, a sad nemam od Goce Lazarević broj telefona, ceo dan nisam izašao iz kuće. I odem na kraju gore, i kao klinac sam se borio za sebe i porodicu da zaradim. Sve što sam u životu stekao, stekao sam sam od mog pevanja, pomogao sam i porodici. Nije to bilo ranije kao sada, sponzori, pesme, "Zvezde Granda", imaš sve na gotovo. Pa čekaj, on ti sve dao.

O čemu je još Đani govorio, pogledajte u video-prilogu na početku ovog teksta.

Autor: Nikola Žugić