Nenad Manojlović potiče iz muzičke porodice, a sada je otkrio da li će i on imati svoje naslednike u svetu muzike, ali i kakve odnose neguje sa sestrom Radom Manojlović.
Kako je Nenad Manojlović Neša istakao, sa sestrom Radom će snimiti duet samo ukoliko se pojavi kvalitetna pesma.
- Odbio sam duet sa Radom, jer mi se nije svidela pesma i to je to. U principu ja nisam protiv tog dueta, samo da je pesma kako treba, mora da bude kvalitetna. Neću da snimim sa sestrom nešto tek da bude da sam snimio, treba da odjekne u narodu - kaže on i otkriva u kakvim je odnosima se sestrom i koliko se često čuju:
- Nažalost, nismo bliski koliko bih to voleo. Ne bih zalazio dublje u tu priču, ne družimo se, ne viđamo se često. Malo je bolnija tema. Ne čujemo se ni porukama, vidimo se možda jednom ili dva puta godišnje.
Na pitanje koliko njegova porodica ispašta zbog posla kojim se bavi, on kaže:
- Ako se čovek posveti stopostotno muzici i ako hoće da bude velika zvezda i na taj način ostavi trag, malo je teže da porodica bude netaknuta. Nikad nisam imao snove da budem najpoznatiji i najveća zvezda u Srbiji, voleo sam da napravim brend koji će mi pomoći da ostvarim snove, da obezbedim porodicu i ako mogu nekome sa strane da pomognem humanitarnim koncertima. Kad se napravi zlatna sredina, to je dobra priča.
Iako je uvek rado viđen gost na proslavama, Nenad je istakao da kap alkohola u zadnjih šest godina nije popio, te da se svih poroka otarasio.
- Već šest godina, nisam popio ni kap alkohola, a pre bogami jesam. Dok sam bio mlađi, mogao sam sve to da iznesem. Kad pogledaš posle nekoliko godina, nije bilo dana da nismo nešto popili, i video sam da telo više ne može to da podnese. Nemam više vremena ni za sport, uz Božiju pomoć sklonio sam to od sebe. Čak i cigare sam bacio. Batalio sam i jedno i drugo kada sam video da nisam ja taj koji gospodari životom, kad sam video da me nadjačalo i da me to vodi kroz život, a ne zdrav razum. Imam decu, suprugu, prijatelje, ne bi trebalo da im dajem takav primer. Svi ćemo jednog dana da umremo, ne moramo da žurimo.
Autor: Nikola Žugić