Prvo zajedničko oglašavanje pevačice i njenog muža! Tvrdi da se ne seća da je nasilnički PRETUKAO: Zahvalan sam joj što me je spasila robije...

Aldina i Adis su podnijeli zahtjev za sporazumni razvod braka i putem zajedničkog saopćenja odlučili su upoznati javnost o nemilom događaju koji se desio 30. septembra, ali i o problemima koji su mu prethodili. Na početku Adis ističe da je neizmerno zahvalan svojoj Aldini.

- Nikad joj neću zaboraviti šta je uradila za mene. Dok sam živ bit ću joj zahvalan, jer me je spasila dugogodišnje robije. Kajem se po 100 puta svaki dan zbog onog što sam uradio – ističe Cigura te dodaje da je za sada najbolje da samostalno nastave svoje živote.

Aldina je sve ovo teško podnijela, ali...

- Kao što kaže pesma Sinana Sakića, život da stane ne sme. Naravno da nam je svima žao zbog toga što se desilo. Mi smo pre braka bili najbolji prijatelji, a nadam se i verujem da ćemo to biti i nakon trogodišnjeg braka. Žao mi je što se sve ovo desilo, oboje imamo i decu i moramo misliti na njih. Adis je prije braka bio moj jedini iskreni prijatelj. Razbolela sam se dok sam živela u Brezi i moram biti na terapijama do kraja života. Borim se sama sa sobom. Nadam se da ću se jednog dana vratiti na estradu. Svakodnevno pijem antidepresive i sedative. Mnogo mi znači podrška porodice, ljudi koji vole moje pesme. Razvod je u procesu i to će biti tačka na naš zajednički život. Adisu želim sve najbolje u životu i daljem radu – kaže Aldina Bajić.

Adis je u kratkim crtama prepričao njihov zajednički put koji se, nažalost, završava na ovakav način.

- Bili smo najbolji prijatelji, veliki prijatelji. Bili smo kolege i desila se ljubav. Funkcionisali smo tri godine odlično, i privatno i poslovno. Pesme, kaveri, polako smo gradili put prema vrhu muzičke scene. Zajedno nam nije bilo ništa teško. I privatno i poslovno sve je bilo kao u bajci, ona je gledala moju decu kao svoju, ja njenu. Ipak, u Brezi, gde smo živjeli, počinju problemi. Vodili su me svugde da dođem sebi. Znao sam danima padati u depresiju, Aldina se razbolela od štitne žlezde. Došlo je do raspada svega - nastavlja bh. muzičar.

Kako kaže, shvatili su da što pre moraju napustiti Brezu i kupili su zemljište za kuću u Zenici.

- Počeli smo praviti kuću u Zenici, što je, normalno, zahtevalo više novca i automatski više nastupa. Zahtevao sam da se više radi, vršio sam pritisak da se radi i nisam vodio računa o našem zdravlju, da bi se kuća završila i da bismo pobegli iz Breze. Odselili smo se iz Breze na silu, jedan sprat kuće je bio završen i bili smo u lošem stanju. Nastavljaju se sve veći problemi. U januaru smo doživeli pretnje sa nepoznatih telefonskih brojeva. Pretili su nam na razne načine, čak i kidnapovanjem dece. Nismo znali šta da radimo. Moju decu smo nekoliko meseci sklonili u Vareš, a njeno dete u Nemačku. Policija je bila upućena u celu situaciju, a ti problemi su prestali u martu. Dojavljivali su nam i bombe na pojedinim nastupima. I tokom leta smo imali veliki broj nastupa, ali smo neke morali otkazivati zbog zdravstvenih problema moje supruge. Jednostavno, nije mogla izdržati sve što se dešavalo, ali finansije i zaduženja su nas terala da moramo dosta nastupati – govori Adis.

Kako nastavlja, u avgustu i septembru su imali veliki broj nastupa, ali i dalje nisu uspevali da izmire sve svoje obaveze i onda je došao kobni 30. septembar.

- Ko poznaje mene i Aldinu, zna kakva je to ljubav bila. To što se desilo, verujte da je sve bilo nesvesno. Da sam bio svestan, ugasio bih kamere koje imamo zbog naših kućnih ljubimaca da vidimo šta rade kada smo na putu. Kada sam 30. septembra došao u kuću, tražio sam telefon od Aldine i nakon toga ničega posle se ja ne sećam. Poslije toga 25 dana sam bio u zatvoru u Zenici i tamo bih bio još par godina da nije bilo Aldine. Aldina me je izvukla iz zatvora. Povukla je tužbu i uradila je sve da me izvuče iz zatvora. Otišao sam na lečenje, pomogli su mi roditelji i brat. Puno mi je sihira potureno. Aldina je, nažalost, nakon svega još u goroj zdravstvenoj situaciji. Leči se, odlučili smo da se sporazumno rastanemo. Ostaćemo prijatelji, ona će raditi za sebe, ja za sebe. Nikad joj neću zaboraviti dok sam živ šta je za mene uradila. Mislim da ću biti bolji, izlečio sam se od uroka i redovno posećujem doktore – kaže na kraju Cigura koji živi kod brata u Varešu, dok je Aldina u kući u Zenici.

Autor: pink.rs